.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3724/2022
11.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kuljak advokat iz ..., protiv tuženog „Leoni Wiring Systems Southeast“ d.o.o. Prokuplje, čiji je punomoćnik Srđan Janićijević advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2003/22 od 06.05.2022. godine, na sednici održanoj 11.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2003/22 od 06.05.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2003/22 od 06.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 725/21 od 20.12.2021. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati 128.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, 60.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 125.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 20.12.2021. godine do isplate, dok je za iznose preko dosuđenih tužbeni zahtev odbijen do traženih iznosa od 250.000,00 dinara za fizičke bolove, 250.000,00 dinara za strah i 175.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete delimično je usvojen i obavezan tuženi da isplati tužiocu 1.029,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2016. godine do isplate, dok je odbijen za iznos preko dosuđenog a do traženog iznosa od 5.645,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 247.702,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2003/22 od 06.05.2022. godine potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućim delovima stavova prvog i drugog izreke i odluka o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je, prema odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), u vezi s odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, o kome odlučuje Vrhovni sud, ceneći da li postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne i materijalne štete, zbog povreda na radu koje je tužilac pretrpeo radeći na poslovima radnika na proizvodnim procesima proizvodne jedinice ... kod tuženog, prilikom obavljanja radnih zadataka 01.12.2015. i 01.04.2016. godine. Nižestepeni sudovi su svoje stanovište o odgovornosti tuženog zasnovali na odredbama člana 164. Zakona o radu i čl. 154, 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima i delimično usvojili tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u visini koju su smatrali pravičnom novčanom naknadom za tražene vidove štete primenom člana 200. Zakona o obligacionom odnosima, kao i za naknadu materijalne štete za kupovinu lekova, koje iznose su umanjili za utvrđeni doprinost tužioca sopstvenom povređivanju, u smislu člana 177. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP. Odluka o tužbenom zahtevu kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u ovom predmetu ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Presuda Vrhovnog kasacioniog suda Rev2 2824/2018 na koju je ukazano revizijom, doneta je povodom drugačije činjeničnopravne situacije.
Tuženi u reviziji osporava utvrđeno činjenično stanje, a to nije razlog zbog kog je dozvoljena posebna revizija, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Osim toga, navodi revizije se delimično odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 12.10.2018. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 314.029,15 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
