.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10332/2025
19.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Irene Vuković i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca „MD&AD Consulting“ d.o.o. iz Vranja, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Boban Trajković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1031/24 od 19.05.2025. godine, u sednici održanoj 19.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1031/24 od 19.05.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1031/24 od 19.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1031/24 od 19.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1018/23 od 05.06.2024. godine, u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu na osnovu posebne parking karte broj... isplati 1.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.11.2022. godine do isplate i da mu naknadi parnične troškove od 57.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešeno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj, pošto je odstupljeno od pravnih stavova usvojenih na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 25.06.2019. godine i 22.12.2020. godine.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odlučeno je o pravu tužioca, prijemnika ustupljenog novčanog potraživanja JKP „Parking servis“ Vranje, na isplatu po osnovu parkiranja na predviđenom mestu za parkiranje bez plaćanja naknade na jedan od predviđenih načina Odlukom o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Vranja („Službeni glasnik Grada Vranja“ broj 44/16). Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i materijalnopravne razloge na kojima je pravnosnažna presuda zasnovana, te da je institut posebne revizije rezervisan za pitanja primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o posebnoj iz razloga što je po imperativnim propisima sadržanim u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju tužilac potraživanje trebao da ostvari preko javnog izvršitelja. Pravno pitanje postojanja pravnog interesa prijemnika novčanog potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti da sudsku zaštitu ostvaruje u parničnom postupku podnošenjem tužbe, o čemu je usvojen pravni stav na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.12.2020. godine, nije materijalnopravno pitanje već pitanje primene pravila procesnog prava. Drugostepeni sud se u skladu sa sudskom praksom vezanom za primenu člana 438. ZOO pravilno izjasnio i o značaju činjenice da tuženi, kao dužnik nije bio obavešten o zaključenom ugovoru o cesiji, pa pošto uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude kao dokaz različitog postupanja sudova u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 12.04.2023. godine, vrednost predmeta spora je 1.300,00 dinara i postupak je sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, pa je odluka u stavu drugom izreke doneta primenom člana 413. tog zakona.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
