.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3342/2025
20.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Filip Domazet, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1473/2025 od 07.08.2025. godine, u sednici održanoj 20.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1473/2025 od 07.08.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1473/2025 od 07.08.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 524/2023 do 07.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime prekovremenog rada u periodu od 01.12.2019. godine do 30.09.2022. godine, isplati pojedinačno navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na opredeljene iznose iz stava drugog izreke ove presude, izvrši u korist tužioca uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, prema stopi koja važi na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da u korist tužioca na iznose uvećane zarade za prekovremeni rad za period od 01.12.2019. godine do 30.09.2022. godine izvrši obračun i uplatu poreza i Osnovni sud u Nišu se oglasio nenadležnim za postupanje po tužbi u ovom delu. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 195.676,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1473/2025 od 07.08.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizje na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Predmet tužbenog zahteva je isplata naknade na ime neisplaćenog dodatka na platu za prekovremeni rad u utuženom periodu, a pobijanom odlukom tužbeni zahtev je usvojen. Nižestepene presude kojima je odlučeno o pravu na uvećanu platu tužioca donete su pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbi člana 155. i 187. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/16 …87/18) u situaciju kada tužena za period od 01.12.2019. godine do 30.09.2022. godine, nije izvršila preraspodelu radnog vremena, za deo časova rada dužeg od redovnog radnog vremena nije isplatila tužiocu uvećanu platu, niti mu je odobrila odsustvo, odnosno omogućila tužiocu da koristi slobodne dane, iz čega proizlazi da tužilac ima ostvarene časove prekovremenog rada za koje mu nije isplaćena uvećana plata ili obračunati slobodni časovi. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u konkretnim situacijama nema uticaja na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 10.02.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 258.151,89 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
