U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Ivane Trajković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K.81/24 od 27.12.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br.69/25 od 01.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Ivane Trajković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K.81/24 od 27.12.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br.69/25 od 01.07.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 4K.81/24 od 27.12.2024. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 4 (četiri) meseca koje će izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, izrečene kazne će se zameniti u kazne zatvora koje će okrivljeni izdržavati u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznose od po 5.000,00 dinara svaki, a u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni su obavezani da oštećenima VV, GG, DD, ĐĐ i EE naknade troškove krivičnog postupka, a o čijem iznosu će sud odlučivati posebnim rešenjem nakon pravnosnažnosti presude. Oštećeni VV, GG, DD, ĐĐ i EE su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1.br.69/25 od 01.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Ivane Trajković i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K.81/24 od 27.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Ivana Trajković, zbog povreda odredaba člana 96, člana 258, člana 395. stav 4, člana 428. stav 8. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 138. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud na osnovu člana 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Paraćinu 4K.81/24 od 27.12.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br.69/25 od 01.07.2025. godine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, kao i da na osnovu člana 488. ZKP pozove branioca okrivljenih na sednicu veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 3. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenih AA i BB u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to na iskazima svedoka oštećenih GG, VV, DD, ĐĐ i EE, kao i iskazu svedoka ŽŽ, a koji iskazi su dati na zapisnicima o glavnom pretresu. Kao razlog nezakonitosti iskaza svedoka oštećenih i svedoka ŽŽ, branilac ističe da svedoci oštećeni i svedok ŽŽ pre davanja svojih iskaza nisu položili zakletvu u skladu sa članom 96. ZKP, niti su od strane suda upozoreni na posledice davanja lažnog iskaza.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 30.05.2024. godine kada su u svojstvu svedoka ispitani oštećeni DD, EE i ĐĐ, te iz zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 22.10.2024. godine kada su u svojstvu svedoka ispitani oštećeni GG i VV, kao i svedok ŽŽ, proizilazi da su svi svedoci oštećeni i svedok ŽŽ pre početka ispitivanja upozoreni da su dužni da govore istinu i na zakonske posledice davanja lažnog iskaza, te da su pre svedočenja na osnovu člana 96. ZKP položili zakletvu, kao i da su tek nakon polaganja zakletve u smislu člana 96. ZKP dali svoje iskaze, pa stoga, suprotno navodima branioca okrivljenih, prilikom ispitivanja na glavnom pretresu svedoka oštećenih GG, VV, DD, ĐĐ i EE, kao i svedoka ŽŽ, nije došlo do povrede odredbe člana 96. ZKP vezano za polaganje zakletve od strane svedoka pre svedočenja i po nalaženju ovoga suda iskazi svedoka oštećenih i svedoka ŽŽ su dati u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i kao takvi se mogu koristiti u krivičnom postupku i na njima su nižestepeni sudovi mogli zasnovati pobijane pravnosnažne presude.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u delu u kojem kao nezakonite dokaze označava zapisnike o ispitivanju svedoka oštećenih DD, ĐĐ i EE, kao i svedoka ŽŽ, koji su sačinjeni pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu dana 06.03.2024. godine. Kao razlog nezakonitosti navedenih zapisnika, branilac ističe da okrivljena BB nije bila uredno pozvana da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka za dan 06.03.2024. godine, dok je okrivljeni AA iz opravdanih zdravstvenih razloga bio sprečen da pristupi po pozivu tužilaštva za dan 06.03.2024. godine, a o čemu je obavestio tužilaštvo sutradan dana 07.03.2024. godine i dostavio je medicinsku dokumentaciju i zatražio da mu se omogući da učestvuje u postupku i da se dokazna radnja ponovi, pri čemu su na glavnom pretresu navedeni svedoci prilikom njihovog ispitivanja samo ostali pri svojim iskazima datim pred javnim tužiocem i sud ih nije ispitivao o onome što su se već ranije izjašnjavali.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo sa razloga jer činjenica da je ispitivanje svedoka oštećenih DD, ĐĐ i EE, kao i svedoka ŽŽ, dana 06.03.2024. godine pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu obavljeno bez urednog obaveštavanja okrivljene BB od strane javnog tužioca, po oceni ovoga suda, ne predstavlja razlog za izdvajanje iz spisa predmeta zapisnika o njihovom ispitivanju, budući da je u pitanju nedostatak koji se može otkloniti na glavnom pretresu neposrednim ispitivanjem navedenih svedoka, a što je u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku i učinjeno neposrednim ispitivanjem na glavnom pretresu održanom dana 30.05.2024. godine svedoka oštećenih DD, EE i ĐĐ, a na glavnom pretresu održanom dana 22.10.2024. godine svedoka ŽŽ, a u prisustvu okrivljenih AA i BB i zajedničkog branioca okrivljenih - advokata Ivane Trajković, gde su se svedoci oštećeni i svedok ŽŽ u okviru svojih iskaza izjasnili da u svemu ostaju pri iskazima datim na zapisnicima pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu, odgovarajući pri tome na postavljena pitanja branioca okrivljenih - advokata Ivane Trajković, postupajućeg sudije i javnog tužioca. Imajući u vidu navedeno branilac okrivljenih i okrivljeni su, po nalaženju ovoga suda, imali mogućnost da u kontradiktornom postupku na glavnom pretresu svedocima oštećenima i svedoku ŽŽ postavljaju pitanja i iznose primedbe, a što je u konkretnom slučaju branilac okrivljenih i učinio. Nadalje, kako iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni AA i BB nisu imali izabranog branioca u trenutku ispitivanja navedenih svedoka oštećenih i svedoka ŽŽ pred javnim tužiocem, već su ga angažovali nakon sprovođenja navedene dokazne radnje i to dana 07.03.2024. godine kada je zajednički branilac okrivljenih - advokat Ivana Trajković dostavila javnom tužilaštvu punomoćje za zastupanje okrivljenih, pri čemu se u konkretnom slučaju ne radi o obaveznoj odbrani, te imajući pri tome u vidu da iz zapisnika o saslušanju okrivljenog AA pred javnim tužiocem OJT u Paraćinu dana 21.02.2024. godine proizilazi da je okrivljeni AA usmenim mu saopštavanjem uredno pozvan da prisustvuje ispitivanju napred navedenih svedoka dana 06.03.2024. godine (što u podnetom zahtevu ne negira branilac okrivljenih), a da svoj izostanak nije opravdao do dana 06.03.2024. godine kada je sprovedena dokazna radnja ispitivanja svedoka oštećenih DD, EE i ĐĐ i svedoka ŽŽ pred javnim tužiocem OJT u Paraćinu, budući da je branilac okrivljenih - advokat Ivana Trajković dana 07.03.2024. godine uz dostavljeno punomoćje za zastupanje okrivljenih podneskom obavestila javno tužilaštvo o sprečenosti okrivljenog AA da prisustvuje navedenoj dokaznoj radnji zakazanoj za dan 06.03.2024. godine, to se i u ovom delu ne može govoriti o nezakonitosti zapisnika o ispitivanju svedoka oštećenih DD, ĐĐ i EE, kao i svedoka ŽŽ, koji su sačinjeni pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu dana 06.03.2024. godine.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga na štetu okrivljenih nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenih neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u delu u kojem ističe da je sud odlukom o imovinskopravnom zahtevu povredio odredbu člana 258. ZKP, budući da je oštećene za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva uputio na parnicu, iako od strane oštećenih tokom trajanja krivičnog postupka nije istaknut imovinskopravni zahtev, pri čemu se po braniocu isticanje imovinskopravnog zahteva od strane punomoćnika svih oštećenih prilikom davanja završne reči na zapisniku o glavnom pretresu održanom dana 27.12.2024. godine ne može smatrati izjavljivanjem imovinskopravnog zahteva od strane oštećenih, jer je glavni pretres po braniocu tada već završen. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po nalaženju ovoga suda, nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Suprotno navodima branioca okrivljenih, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi odlukom o imovinskopravnom zahtevu nisu povredili odredbu člana 258. ZKP. Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 27.12.2024. godine proizilazi da je pre završetka glavnog pretresa punomoćnik svih oštećenih - advokat Dragan Bojanić u ime svih oštećenih istakao imovinskopravni zahtev, dakle proizilazi da je imovinskopravni zahtev od strane ovlašćenih lica istaknut pre okončanja prvostepenog postupka, tako da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 258. ZKP oštećene uputio na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja ističe povredu odredbe člana 138. KZ, navođenjem da se u radnjama okrivljenih ne stiču sva obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac nepostojanje po njemu u radnjama okrivljenih svih obeležja predmetnog krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznošenjem pri tome sopstvene ocene izvedenih dokaza iz koje po braniocu proizilazi da okrivljeni nisu kritičnom prilikom izrekli oštećenima nikakve ozbiljne i realne pretnje, niti su se oštećeni osećali ugroženo od strane okrivljenih i uplašeno za svoju bezbednost, pošto je policiju pozvao okrivljeni AA, a ne oštećeni koji su tek nakon više od 10 dana od kritičnog događaja podneli krivičnu prijavu protiv okrivljenih. Iznetim navodima branilac okrivljenih, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev branioca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 428. stav 8. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije u obrazloženju prvostepene presude dao razloge zbog čega je odbio dokazni predlog odbrane da se izvrši uvid u CD koji je kritičnom prilikom sačinio okrivljeni AA. Osim toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su protivrečni razlozi suda koji su dati vezano za to kada je oštećeni GG zadobio telesnu povredu, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima pobijanih nižestepenih presuda o sadržini isprava koje se nalaze u spisima predmeta i samih tih isprava. Takođe, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 395. stav 4. ZKP. Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da prvostepeni sud nije odlučio o svim dokaznim predlozima odbrane i to između ostalog da se u svojstvu svedoka ispitaju policijski službenici ZZ, II i JJ, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 15. stav 3. ZKP. Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude dao ocenu svih žalbenih navoda odbrane, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 15. stav 3, člana 395. stav 4, člana 428. stav 8, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Ostalim navodima u podnetom zahtevu branilac okrivljenih, po nalaženju Vrhovnog suda, ukazuje na postojanje po njemu nepravilnosti u postupanju sudije pojedinca pri rukovođenju glavnim pretresom, te nepravilnosti u načinu sačinjavanja zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 09.04.2024. godine, dana 22.10.2024. godine i dana 27.12.2024. godine, uz osporavanje pri tome verodostojnosti sadržine navedenih zapisnika o glavnom pretresu i polemisanje sa razlozima koje je u vezi navedenog dao drugostepeni sud u obrazloženju pobijane drugostepene presude, a što sve ne predstavlja dozvoljen zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa je stoga Vrhovni sud i u ovom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 3. ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Ivane Trajković, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković