Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Vuka Stevanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K.br.168/24 od 08.12.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 49/26 od 05.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Vuka Stevanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K.br.168/24 od 08.12.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 49/26 od 05.02.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K.br.168/24 od 08.12.2025. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i određeno je da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Privatna tužilja BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu u celosti. Okrivljena je obavezana da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljena je obavezana i da privatnoj tužilji BB isplati troškove krivičnog postupka, a o čemu će sud doneti posebno rešenje.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 49/26 od 05.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K.br.168/24 od 08.12.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Vuk Stevanović, zbog povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) i 12) i člana 439. tačka 3) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 33. stav 4. i 5. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presude Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K.br.168/24 od 08.12.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 49/26 od 05.02.2026. godine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu ili da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenoj, već svojim navodima, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Ovo imajući u vidu da ističe da su nižestepeni sudovi prilikom odmeravanja kazne okrivljenoj pogrešno cenili olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje su u smislu člana 54. KZ utvrdili na strani okrivljene, dajući preveliki značaj otežavajućim okolnostima, budući da okrivljena nije ranije osuđivana, a zbog čega se po braniocu ovako prestrogo izrečenom krivičnom sankcijom ne može ostvariti svrha iz člana 42. KZ.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) i 12) ZKP. Osim toga, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe i da je sud bez adekvatnog obrazloženja odbio dokazne predloge odbrane i to da se na glavnom pretresu neposredno ispita veštak medicinske struke VV, kao i maloletna GG u svojstvu svedoka, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 395. ZKP. Takođe, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe i da sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, budući da iz izvedenih dokaza proizilazi da kritičnom prilikom okrivljena AA nije napala privatnu tužilju BB, već da je privatna tužilja napala okrivljenu i ugrozila joj život, pri čemu se okrivljena tom prilikom samo branila od napada privatne tužilje, a koji navodi branioca bi po nalaženju Vrhovnog suda predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 68. stav 1. tačka 10) i 12), člana 395. i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljene zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba člana 33. stav 4. i 5. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je okrivljenoj, koja je bila dostupna sudu, povređeno pravo da joj se sudi u njenom prisustvu, budući da je sud odbio predlog odbrane da odloži glavni pretres na koji okrivljena nije mogla da pristupi usled opravdane sprečenosti zbog svog zdravstvenog stanja o čemu je odbrana priložila medicinsku dokumentaciju, čime je sud okrivljenoj uskratio pravo da iznese svoju završnu reč, a osim toga okrivljenoj je odbijanjem od strane suda dokaznog predloga odbrane da se na glavnom pretresu neposredno ispita veštak medicinske struke VV onemogućeno i da iznosi dokaze u svoju korist.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković