Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u pomaganju iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i člana 35. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokata Nemanje Mikarića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu K.br.3/25 od 17.10.2025. godine i Kv.br.582/25 od 28.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokata Nemanje Mikarića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu K.br.3/25 od 17.10.2025. godine i Kv.br.582/25 od 28.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Nišu K.br.3/25 od 17.10.2025. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda K.br.3/25 od 28.11.2025. godine, u stavu I izreke određeno je da troškovi krivičnog postupka branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokata Nemanje Mikarića iznose 135.000,00 dinara, te da se navedeni novčani iznos uplati iz budžetskih sredstava suda na označeni račun branioca, a u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude. U stavu II izreke rešenja odbijen je kao neosnovan zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokata Nemanje Mikarića za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu većem od 135.000,00 dinara, a do iznosa od 173.250,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Kv.br.582/25 od 28.11.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokata Nemanje Mikarića, koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu K.br.3/25 od 17.10.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokat Nemanja Mikarić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da braniocu po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokatu Nemanji Mikariću, pored već dosuđenog iznosa od 135.000,00 dinara na ime odbrane okrivljene, dosudi i troškove za pristup i prisustvovanje saslušanju okrivljene pred sudijom za prethodni postupak Višeg suda u Nišu dana 03.07.2024. godine u iznosu od 38.250,00 dinara, kao i troškove na ime sastavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 150.000,00 dinara.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA – advokata Nemanje Mikarića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Nemanja Mikarić je rešenjem javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu A.br.5-47/24 od 03.07.2024. godine postavljen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenoj AA. Nakon donošenja rešenja Višeg suda u Nišu K.br.3/25 od 08.04.2025. godine, kojim je navedeni advokat razrešen dužnosti odbrane okrivljene AA iz razloga jer je okrivljena dana 19.03.2025. godine dostavila sudu punomoćje kojim je za branioca u predmetnom krivičnom postupku ovlastila advokata Miloša Kukurekovića, advokat Nemanja Mikarić je podneo Višem sudu u Nišu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao kao branilac po službenoj dužnosti okrivljene AA, a koji su nastali pred tim sudom, te je o istom odlučeno pobijanim pravnosnažnim rešenjima.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljene je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo jer je po njegovom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon, iz razloga što mu kao braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati svi troškovi koje je imao i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka tražio, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljene.

Dakle, imajući u vidu da je branilac okrivljene po službenoj dužnosti zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i zbog povrede zakona učinjene na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljene po službenoj dužnosti, u konkretnom slučaju, nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je stoga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković