Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića, Deane Berak Savković i Marine Milenković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K.116/23 od 16.05.2024. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 322/24 od 21.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića, Deane Berak Savković i Marine Milenković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K.116/23 od 16.05.2024. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 322/24 od 21.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K.116/23 od 16.05.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) KZ, krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. u vezi stava 3. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 138a stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo iz člana 182a stav 1. u vezi stava 3. KZ i krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca, te je okrivljeni zatim osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima i to na taj način što se okrivljenom zabranjuje dalja komunikacija sa oštećenima BB i VV, te mu se zabranjuje da dalje uznemirava oštećene i da se približava oštećenima na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i da na istoj udaljenosti prilazi mestu stanovanja oštećenih u … u ulici … i mestu rada oštećenih u … u ulici …, te je određeno da se navedena mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima izriče u trajanju od 2 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, a izrečena mera se može ukinuti pre isteka vremena za koje je određena ako prestanu razlozi zbog kojih je određena. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu iznos od 16.119,68 dinara, te da na ime paušala plati Osnovnom sudu u Zrenjaninu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 322/24 od 21.07.2025. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu i delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K.116/23 od 16.05.2024. godine tako što je Viši sud u Zrenjaninu okrivljenog AA zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, te je okrivljenom izrekao meru zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom BB tako što se okrivljenom zabranjuje da dalje uznemirava oštećenu i da joj se približava na udaljenosti manjoj od 100 metara, te mu se zabranjuje da prilazi mestu stanovanja oštećene koje se nalazi u …, u ulici … u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja mere, te je prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. u vezi stava 3. KZ i krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, dok je žalba „Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu“ (očigledna tehnička omaška u izreci presude) odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Vićentije Darijević, Deana Berak Savković i Marina Milenković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celini presudu Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 322/24 od 21.07.2025. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači u celini navedenu drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) KZ, kao i da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste. Međutim, branioci u svojim daljim navodima, kojima obrazlažu postojanje po njima ove povrede zakona, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski samo osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, isticanjem da iz svih izvedenih dokaza ne proizilazi da je okrivljeni izvršio krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) KZ, jer, osim neistinitog iskaza oštećene koja je lažno prijavila okrivljenog, a čiji iskaz nije potvrđen iskazom nijednog svedoka ili video snimkom, ni iz jednog izvedenog dokaza ne proizilazi da je okrivljeni izazvao opasnost po život, zdravlje ili telo oštećene, niti je dokazana upornost okrivljenog i konkretizovano u čemu se ista sastoji, te se dalje ističe da sud nije utvrdio tačan dan i doba dana kada je okrivljeni u vremenskom periodu od septembra meseca 2018. godine do 26.06.2020. godine u tri navrata navodno vršio inkriminisane radnje koje su mu stavljene na teret, pri čemu je od strane odbrane dostavljen dokaz da okrivljeni u periodu od 15.10.2019. godine do 15.01.2020. godine nije živeo u …, već u … Iznetim navodima zahteva branilaca okrivljenog se, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označavaju i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navođenjem zakonskog teksta iste, a zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branioci u podnetom zahtevu ne ukazuju u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, već svojim navodima da je krivična sankcija koju je sud izrekao okrivljenom neadekvatna i da je okrivljenom u konkretnom slučaju trebalo izreći blažu krivičnu sankciju ili odrediti da okrivljeni izrečenu kaznu zatvora izdržava u kućnim uslovima uz primenu odredbe člana 45. KZ, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuju na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razloge pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. i 3. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuju na povredu odredbe člana 440. ZKP (navodi vezani za povredu odredbe člana 439. tačka 1. ZKP), te na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP (navodi vezani za povredu odredbe člana 439. tačka 3. ZKP), a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branioci okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuju u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković