Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dušana Miletića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 478/24 od 27.03.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 92/25 od 22.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dušana Miletića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 478/24 od 27.03.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 92/25 od 22.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 478/24 od 27.03.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatovra u trajanju od 5 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 92/25 od 22.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 478/24 od 27.03.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dušan Miletić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe i odluči da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava prvostepenog suda ili iste ukine i vrati na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i, na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da niko nije dokazao, ni tužilaštvo ni MUP ni niko treći, da sistem ISO ne može nikada da zakaže u funkcionisanju, odnosno da je besprekoran bez ijednog zastoja u radu, da se zaključak suda svodi na pretpostavku da je sistem funkcionisao apsolutno bez greške, što nije i ne može biti nedvosmisleno utvrđena činjenica, a što dalje govori da je ovakva činjenica nepouzdana i da se mora tumačiti u korist okrivljenog kao mogućnost da je do zastoja u radu sistema došlo ne njegovom krivicom. Dalje se navodi da, ukoliko neko unese podatke o časovima vožnje koji su se stvarno dogodili, a to učini iz objektivnih razloga sutradan, postavlja se pitanje da li u tom slučaju može postojati svest okrivljenog o tome da čini krivično delo, odnosno da li uopšte falsifikuje podatke ili unosi neistinite podatke sa formalno unetim drugim vremenom, te da je ovde u konkretnom slučaju očigledno da je bilo objektivnog razloga što je datum u knjigama koje se ručno pišu, promenjen. Dalje se navodi da su konkretni časovi odvoženi prethodnog dana, a da su 06.09.2022. godine samo evidentirani kao odrađeni, a što niko nije ni sporio. U vezi sa iznetim, branilac iznosi genezu postupanja okrivljenog kritičnom prilikom i detaljno obrazlaže iz kojih razloga okrivljeni nije mogao da unosi podatke 05.09.2022. godine, već je to učinio 06.09.2022. godine.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, isti polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za radnju izvršenja, umišljaj, svest i vinost okrivljenog, iznoseći istovremeno sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama i na svojim činjeničnim zaključcima zasniva i svoj stav da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje i na povredu zakona iz člana 16. ZKP i člana 10. stav 2. Pravilnika o sadržaju, načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencije iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozače.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povreda člana 16. ZKP i člana 10. stav 2. Pravilnika o sadržaju, načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencije iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozače, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dušana Miletića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković