Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marka Jovanovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Marko Jovanović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepeni sud prekoračio optužbu time što je u izreci svoje presude izmenio činjenični opis dela iz optužnog akta tako što je uneo subjektivno obeležje dela i to konkretan oblik umišljaja i svest o protivpravnosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, na način koji pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da optužni predlog javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju Kt 358/23 od 24.01.2024. godine i izreka presude Osnovnog suda u Prokuplju K 22/24 od 25.07.2025. godine sadrže u potpunosti isti činjenični opis produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, kako u pogledu objektivnih obeležja, tako i subjektivnih obeležja dela.

Shodno navedeno, Vrhovni sud nalazi da prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljene AA kada je oglasio krivom za radnje koje su joj optužnim aktom stavljene na teret, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene AA, advokat Marko Jovanović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazu osumnjičenog GG sa zapisnika o saslušanju sačinjenog u PS Merošina dana 22.06.2023. godine, u koji je sud na glavnom pretresu izvršio uvid suprotno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) i 5) ZKP. Prema mišljenju branioca, sud na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP može da izvrši uvid u sadržinu zapisnika samo ukoliko jer reč o zapisniku o iskazu ispitanog svedoka koji je preminuo, što nije slučaj sa GG koji je saslušan kao osumnjičeni, a kako je isti preminio pre optuženja, to sud nije mogao da izvrši uvid u zapisnik o njegovom iskazu ni na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP jer GG nije saoptuženi prema kojem je postupak razdvojen ili već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Prema odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, osim u slučajevima posebno propisanim u tom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. tog zakonika, ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći ili je njihov dolazak pred sud nemoguć, ili znatno otežan zbog starosti, bolesti i drugih važnih razloga.

Iz spisa predmeta proizlazi da su okrivljeni AA i GG, u prisustvu branilaca poučeni o svojim pravima i na osnovu člana 289. stav 4. ZKP saslušani u PS Merošina dana 22.06.2023. godine, nakon čega su rešenjem javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju Kt 358/23 od 14.12.2023. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 2) ZKP, odbačene krivične prijave protiv okrivljenog GG, zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, usled njegove smrti, dok je protiv okrivljene AA pokrenut krivični postupak zbog postojanja opravdane sumnje da je sa pokojnim GG izvršila produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. i 61. KZ u kom se sud na glavnom pretresu, održanom dana 25.07.2025. godine, upoznao sa sadržinom zapisnika o saslušanju okrivljenog GG sačinjenom u PS Merošina dana 22.06.2023. godine, pri čemu okrivljena AA i njen branilac nakon izvođenja navedenog dokaza nisu imali primedbi, što podrazumeva da su bili upoznati sa njegovom sadržinom.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz iznetog proizilazi da se prvostepeni sud sa sadržinom zaspisnika o saslušanju okrivljenog GG, sačinjenog u prisustvu branioca u smislu odredbe člana 289. stav 4. ZKP, u PS Merošina dana 22.06.2023. godine, nije upoznao na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP kako to branilac okrivljene ističe u zahtevu, već na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP obzirom da je usled smrti GG nastupila trajna nemogućnost njegovog ponovnog saslušanja, pa je sud bio ovlašćen da izvrši uvid u predmetni zapisnik u kom se izjasnio da je krivično delo izvršio sa okrivljenom AA, i ceni ga u sklopu ostalih izvedenih dokaza i odbrane okrivljene AA, koja je u PS Merošina tokom saslušanja, koje je u prisustvu branioca u smislu odredbe člana 289. stav 4. ZKP obavljeno istog dana, priznala da je sa njim izvršila produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, a koje priznanje je sud prihvatio obzirom da je potvrđeno ostalim izvedenim dokazima.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da se pobijana pravnosnažna presuda, u konkretnom slučaju, ne zasniva samo na iskazu okrivljenog GG datom na zapisniku o saslušanju u PS Merošina, već i na drugim dokazima izvedenim tokom postupka, pa je stoga navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenio kao neosnovane.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA povodom istakunute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ukazuje da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na iskazu svedoka DD, ranijeg branioca po službenoj dužnosti okrivljene, koji je, prema navodima zahteva, na glavnom pretresu od 25.07.2025. godine ispitan suprotno odredbi člana 93. stav 1. tačka 2) ZKP kojom je propisano da je od dužnosti svedočenja isključeno lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne, osim ako je oslobođeno od te dužnosti posebnim propisom ili izjavom lica u čiju korist je ustanovljeno čuvanje tajne.

Ovo stoga što je svedok DD na glavnom pretresu od 25.07.2025. godine ispitan na okolnosti svojih opažanja o poštovanju prava okrivljene AA prilikom saslušanja u PS Merošina, kom je prisustvovao kao njen branilac po službenoj dužnosti, a ne o onome što mu je okrivljena kao svom braniocu poverila u smislu profesionalne tajne iz člana 93. stav 1. tačka 2) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marka Jovanovića.

Vrhovni sud kao neosnovane ocenjuje i navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA kojima se isticanjem da se pobijana pravnosnažna presuda isključivo zasniva na dokazima proisteklim iz pretresanja stana i drugih prostorija sada pokojnog GG preduzetom 22.06.2023. godine bez naredbe suda i podnošenja izveštaja sudiji za prethodni postupak u smislu člana 160. ZKP, takođe ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postuppka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, kako su isti navodi neosnovano isticani u žalbi branioca okrivljene u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni sud prihvatajući kao pravilne razloge date na strani 3. u stavu trećem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 563/25, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljene AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljena preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485 stav 4. ZKP. Međutim, branilac okrivljene u zahtevu ne obrazlaže u čemu se navedene povrede zakona konkretno sastoje, pa Vrhovni sud zahtev u ovom delu nije razmatrao nalazeći da nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje. Osim toga, Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, zbog kojih branilac okrivljene takođe podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti, obzirom da navedene povrede zakona ne predstavljaju razloge zbog kojih je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenoj preko branioca.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marka Jovanovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković