Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Revizija tužilje izjavljena protiv stavova drugog, trećeg i četvrtog izreke presude donete u drugom stepenu je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega u ovom delu nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u navedenom delu, smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu rešenja o radnom angažovanju KBC Priština od 11.07.2011. godine, kao radnik KBC Priština na poslovima ..., upućena na rad kod tuženog počev od 22.07.2011. godine, do donošenja Zakona o podršci pripadnicima srpskog naroda i pripadnicima manjinskih nacionalnih zajednica na teritoriji AP KiM. Prema članu 5. Instrukcije Ministarstva zdravlja od 21.01.2011. godine lica sa teritorije AP KiM, koja su radno angažovana u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, imaju ista prava i obaveze kao i druga zaposlena lica u zdravstvenoj ustanovi u kojoj su angažovani i da se plata ovih lica isplaćuje iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, preko zdravstvene ustanove u kojoj ta lica imaju zaključen ugovor o radu - zdravstvene ustavnove sa teritorije AP KiM i da se isplaćuje i dodatak na platu za prekovremeni rad – dežurstvo, iz sredstava zdravstvene ustanove u kojoj je to lice radno angažovano. Izmenom instrukcije od 11.04.2011. godine, izmenjen je član 2. alineja 1. i 2. i određeno da ako postoji potreba zdravstvene ustanove van teritorije AP KiM za radnim angažovanjem napred navedenih lica, potrebno je da direktor zdravstvene ustanove van teritorije AP KiM da saglasnost Komisiji za racionalizaciju broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama za radnim angažovanjem lica koje nije radno angažovano, a prima minimalnu zaradu, uz dostavljanje pismene saglasnosti direktora zdravstvene ustanove sa teritorije AP KiM, a sredstva za radno angažovanje ovih lica obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje preko zdravstvene ustanove sa teritorije AP KiM gde ova lica imaju zaključen ugovor o radu, da se ova lica radno angažuju do donošenja Zakona o podršci pripadnicima srpskog naroda i pripadnicima manjinskih nacionalnih zajednica na teritoriji AP KiM. Tužilja je bila ... u službi ... Doma zdravlja „Grocka. Načelnik službe sačinjavao je mesečne izveštaje o dužini ostvarenog radnog vremena za svakog zaposlenog u službi, pa i za tužilju i u njemu je prikazano redovno radno vreme i ostvareno radno vreme van redovnog radnog vremena, odnosno dani odsustva po raznim osnovama. Svi zaposleni su u jednom periodu, od oktobra 2016. godine do oktobra 2017. godine, kada je bilo manje zaposlenih od potrebnog, ostvarivali su prekovremeni rad koji je konstatovan u mesečnim izveštajima. U septembru 2017. godine je bila budžetska inspekcija koja je konstatovala da je zaposlenima isplaćivan prekovremeni rad i naložila tuženom da vrati taj novac, jer u službi ... u kojoj je radno vreme skraćeno zaposleni nemaju pravo na prekovremeni rad, pa su svi zaposleni koji su ostvarivali prekovremeni rad imali pravo na slobodne dane po tom osnovu, koje su koristili po svojim potrebama. Tužilja je tako ostvarene slobodne dane koristila. Za rad noću i rad u vreme državnih i verskih praznika, kada smena pada u to doba ili u te dane zaposleni za tu smenu dobijaju uvećanje zarade. Tužilji je samo isplaćivana nadoknada za rad praznikom od strane ministarstva, koje je pravilo obračun zarade za zaposlene sa teritorije AP KiM. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke od 20.05.2021. godine, za period od 19.11.2015. do 30.10.2018. godine tužilja nema prekovremeni broj sati, isplaćeni su joj svi sati rada na dan državnih i verskih praznika, kao i svi sati noćnog rada. Sati rada nedeljom nisu isplaćivani i za period od juna 2016. godine zaključno sa 30.10.2018. godine iznose ukupno 20.810,57 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno prava iz odredbi Zakona o radu, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i PKU za zdravstvene ustanove čiji je osnovač RS, autonomna pokrajna i jedinica lokalne samouprave i ocenio da je osnovan tužbeni zahtev za isplatu dodatka na zaradu za rad nedeljom, za period od juna 2016. zaključno sa oktobra 2018. godine u iznosu utvrđenom iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Prema datim razlozima, tužilja je po osnovu rešenja o radnom angažovanju od 11.07.2011. godine KBC Priština, kao radnik KBC Priština na poslovima ..., upućena na rad kod tuženog počev od 22.07.2011. godine, do donošenja Zakona o podršci pripadnicima srpskog naroda i pripadnicima manjinskih nacionalnih zajednica na teritoriji AP KiM, a u periodu od juna 2016. godine zaključno sa 30.10.2018. godine, tuženi, kod koga je privremeno upućena na rad i kod koga ostvaruje sva prava i obaveze, joj nije isplatio sate rada nedeljom, što je bio u obavezi da učini. Ocenjen je neosnovanim prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, jer je tužilja rešenjem o radnom angažovanju privremeno upućena na rad kod tuženog, kod koga u smislu člana 174. Zakona o radu, u periodu dok je privremeno upućena na rad, ostvaruje sva prava i obaveze. Izmena instrukcije Ministarastva zdravlja nije obavezujuća, jer je poslodavac kod koga zaposleni obavlja rad kao privremeno upućeno lice odgovoran za isplatu primanja iz radnog odnosa.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog zbog čega je prvostepenu presudu u usvajajućem delu zahteva preinačio i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Prema odredbi člana 174. Zakona o radu zaposleni može u određenim situacijama da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao, dok traju razlozi za njegovo upućivanje i da sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme.

U konkretnom slučaju, tužilja je na osnovu rešenja o radnom angažovanju KBC Priština od 11.07.2011. godine, kao radnik KBC Priština na poslovima ..., upućena na rad kod tuženog počev od 22.07.2011. godine do donošenja Zakona o podršci pripadnicima srpskog naroda i pripadnicima manjinskih nacionalnih zajednica na teritoriji AP KiM. Iz Instrukcije Ministarstva zdravlja od 21.01.2011. godine proizlazi da lica sa teritorije AP KiM, koja su radno angažovana u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, imaju ista prava i obaveze kao i druga zaposlena lica u zdravstvenoj ustanovi u kojoj su angažovani, a iz izmena Instrukcije od 11.04.2011. godine da sredstva za radno angažovanje ovih lica obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje preko zdravstvene ustanove sa teritorije AP KiM gde ova lica imaju zaključen ugovor o radu.

Kako je tužilja privremeno upućena na rad kod tuženog sa kojim nema zaključen ugovor o radu, pravilna je ocena drugostepenog suda da tuženi zbog nedostatka pasivne legitimacije nije u obavezi da tužilji isplati dodatak na zaradu za rad nedeljom, već da je to obaveza zdravstvene ustanova KBC Priština sa kojom tužilja ima zaključen ugovor o radu. U prilog tome govori i nalaz i mišljenje sudskog veštaka, datog na osnovu kartona primanja za tužilju izdatog od strane KBC Priština iz kog je utvrđeno da je tužilji od strane te zdravstvene ustanove isplaćivana zarada i dodaci na zaradu po drugim osnovima u spornom periodu.

Preinačenje odluke o glavnom zahtevu, dovelo je do preinačenja odluke o troškovima postupka, prema konačnom uspehu tužilje u sporu, koja je doneta pravilnom primenom čl. 165, u vezi čl. 153, 154. i 163. ZPP, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilje izjavljenoj protiv pobijane presude u preostalom delu, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom u preostalom delu, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu dodatka na zaradu za rad na dane praznika, za rad noću i za prekovremeni rad, za period od septembra 2013. do oktobra 2015. godine zbog zastarelosti potraživanja, imajući u vidu da je tužba sa zahtevom za isplatu traženih naknada podneta 19.11.2018. godine, nakon isteka trogodišnjeg roka propisanog članom 196. Zakona o radu kojim je regulisana zastarelost novčanih potraživanja iz radnog odnosa, a za period od 19.11.2015. godine do 30.10.2018. godine jer iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da tužilja nema prekovremeni broj sati u spornom periodu, a da su joj od strane KBC Priština dodaci na zaradu po drugim osnovima isplaćeni, tim pre što za isplatu ovih nakanada tuženi nije pasivno legitimisan.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana odluka u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.).

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 222.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, pa je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković