Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu razlike između isplaćene plate i dvostrukog iznosa plate koji bi ostvario na poslovima sa kojih je stupio na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, kojom je utvrđeno da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan. Naime, tužiocu za utuženi period od 01.04.2020. godine zaključno sa 31.12.2022. godine, ne pripada pravo na dvostruki iznos plate koji je ostvario na poslovima sa kojih je stupio na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala u skladu sa Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, s obzirom da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.87/18 od 13.11.2018. godine), dodat član 185a koji u stavu II izričito propisuje da korektivni koeficijent iz stava 10. tačka 2. ovog člana predstavlja uvećanje plate u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuju organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i otkrivanje ratnih zločina i da primena korektivnog koeficijenta isključuje druga uvećanja plate po istom osnovu, a istovremeno stupanjem na snagu navedenog zakona 21.11.2018. godine, prestala je da važi odredba člana 11. stav 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije („Sl. glasnik RS“, br.94/16) kojom je bilo propisano uvećanje plate zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova – organizacionoj jedinici nadležnoj za suzbijanje organizovanog kriminala. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 02.06.2023. godine. Vrednost spora je 2.300.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 19.612,39 evra (1 evro = 117,2728 dinara).

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković