Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž2 311/25 od 17.07.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično usvojio, a delimično odbio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2130/2023 od 02.04.2025. godine i istu presudu preinačio u delu kojim je utvrđen način održavanja ličnih odnosa tuženog sa maloletnim VV do detetove treće godine života, tako što će se kontakti odvijati: 5 dana u kontinuitetu od 16-19 časova, bez prisustva majke, tako što će otac dolaziti po dete na adresu majke i vraćati ga na istu adresu; ukoliko otac ostaje duže od pet dana u Srbiji: nakon petog dana kontakta, isti će se realizovati sredom od 16-19 časova. Prvi vikend nakon kontinuiteta od pet dana dete će biti sa majkom, a naredni vikend sa ocem, bez prisustva majke, u periodu od subote u 12 časova do nedelje u 15 časova, u mestu prebivališta deteta, tako da će otac dolaziti po dete na adresu majke i vraćati ga na istu adresu; tokom letnjeg raspusta (jul i avgust) 7 dana u kontinuitetu u terminima kada se roditelji dogovore, sa noćenjem i bez prisustva majke, u mestu prebivališta deteta; u usvajajućem delu odluke o doprinosu za dečije izdržavanje, tako što je odbijen tužbeni zahtev za dečije izdržavanje preko iznosa od 30.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara. Potvrđena je u preostalom nepreinačenom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, odbijajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu i u delu odluke o privremenoj meri i troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tuženog-protivtužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nije učinjena ni neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zasnovali vanbračnu zajednicu koja je trajala od februara 2021. godine do oktobra meseca 2023. godine. U toj zajednici je ...2023. godine rođeno zajedničko dete maloletni VV. Tuženi živi i radi u ..., pa je u mogućnosti samo povremeno da viđa maloletno dete. Majka nije saglasna da tuženi viđa dete bez njenog prisustva zbog uzrasta deteta jer smatra da tuženi ne bi adekvatno prepoznao potrebe maloletnog deteta. Izrazila je zabrinutost po pitanju konzumiranja alkohola od strane tuženog. Tužilja je rođena ...1981. godine. Ima završenu srednju ... školu. Iz prve bračne zajednice ima kćerku GG staru ... godina. Živi sa maloletnim VV i kćerkom GG kao podstanar u stanu u ..., koji plaća 480 evra mesečno. Zaposlena je kao ... u ... i ostvaruje zaradu od 100.000,00 dinara mesečno. Pored zarade ostvaruje prihod od prodaje ..., jer se bavi ..., i od ... ''...'', svaka tri meseca dobija oko 5.-7.000,00 dinara, u zavisnosti od prodaje knjiga. Tužilja ima kreditno zaduženje koje plaća u iznosu od 5.500,00 dinara mesečno. Komunalije za stan su 20.000,00 dinara mesečno. Trenutno traži stan sa nižom zakupninom. Za izdržavanje mal. kćerke tužilja dobija između 15. i 20.000,00 dinara mesečno. Tuženi je po privremenoj meri plaćao alimentaciju od 24.000,00 dinara, a ranije kada su bili u dobrim odnosima sa tužiljom-protivtuženom doprinosio je izdržavanju mal. VV. Povremeno je kupovao garderobu. Privremenom merom bio je uređen način održavanja odnosa tuženog-protivtužioca sa mal. VV.

Tuženi je .... Bavi se ... od kog može da zaradi oko 9.-10.000 evra godišnje po sezoni. Živi u ... sa majkom u dvosobnom stanu veličine 70 m2. Ima ... apartmana u ... i lokal od 9 m2, koji je u vlasništvu njegove majke koja od izdavanja istog mesečno može da zaradi oko 500 evra. Tuženi je obećao da će tužilji plaćati zakupninu za stan u kome žive mal. VV i ona. Tadašnja zakupnina je iznosila 520 evra. Zakupninu je plaćao godinu dana, a nakon toga je prestao, jer je tužilja prestala da mu omogućava video komunikaciju sa sinom i nije htela da šalje video zapise i slike sina. Tuženi je planirao da zajedno borave u tom stanu dok se on nalazi u Srbiji kako bi mogao viđati sina, ali u novonastaloj situaciji kada nisu u dobrim odnosima primoran je da iznajmljuje stan kad dođe u ..., što je uvećalo njegove dodatne troškove. Stan u ... plaća 50 evra dnevno, a put ga košta ukupno oko 500 evra, što uključuje i troškove smeštaja, hrane i putne troškove. Predlog Centra za socijalni rad Novog Sada je da tužilja-protivtužena samostalno vrši roditeljsko pravo nad mal. VV. Utvrđeno je da ona poseduje sve neophodne veštine i kompetencije neophodne za pravilan rast i razvoj deteta. Adekvatno uviđa potrebu da dete ima redovne kontakte sa drugim roditeljem i ne prepoznaje se da ima nameru da te kontakte opstruiše ili onemogući.

Prvostepeni sud je utvrdio da su mesečne potrebe za mal. VV oko 31.000,00 dinara. Maloletni VV ima alergiju na ..., te mu je potrebna kupovina kvalitetnije hrane. Zaključio je da oba roditelja poseduju adekvatne roditeljske kompetencije. Međutim, imajući u vidu razvojne potrebe deteta i njihovo pravilno zadovoljenje na primeren način zaključio je da mal. VV treba da bude poveren na vršenje roditeljskog prava ovde tužilji, majci, a uredio je i način viđanja mal. VV sa svojim ocem, ovde tuženim-protivtužiocem, na način bliže opisan u izreci presude. Obavezao je tuženog-protivtužioca da na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća 40.000,00 dinara, uplatom na tekući račun majke AA ili putem pošte RS, najkasnije do 05.-og u mesecu za tekući mesec, počev od 05.12.2023. godine. Odbio je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca da se tuženi-protivtužilac obaveže da plaća na ime izdržavanja 24.000,00 dinara i da se obaveže tužilja-protivtužena da mu naknadi troškove postupka. U toku postupka usvojena je i privremena mera kojom je utvrđen način održavanja ličnih odnosa između tuženog-protivtužioca i mal. VV, s tim što je odlučeno da privremena mera traje do pravnosnažnog okončanja postupka.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, s tim što je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je utvrđen način održavanja ličnih odnosa tuženog sa mal. VV, do njegove treće godine života i taj odnos uredio bliže označen u izreci drugostepene presude. Preinačio je i deo prvostepene presude koji se odnosi na doprinos za izdržavanje mal. VV, tako što je prvostepenu presudu potvrdio za iznos od 30.000,00 dinara, a dok je u preostalom delu od 30.000,00 do dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara preiačio i odbio tužbeni zahtev tužilje- protivtužene. Prvostepena presuda je u preostalom delu potvrđena i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. Pravilno je zaključio drugostepeni sud da je dosuđeni iznos na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV od 40.000,00 dinara previsoko utvrđen, ako se uzme da su potrebe mal. deteta utvrđene na iznosu od 56.434,00 dinara. Imajući u vidu visinu primanja tuženog-protivtužioca, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je iznos koji je tuženi-protivtužilac dužan da plaća na ime izdržavanja od 30.000,00 dinara mesečno, te da je taj iznos adekvatan, imajući u vidu potrebe mal. VV i njegov uzrast. Pravilno je postupio drugostepeni sud kada je redukovao način održavanja ličnih odnosa tužioca sa mal. VV do treće godine života. Pri tome je drugostepeni sud imao u vidu da tuženi-protivtužilac ima i troškove prevoza, jer živi u drugoj državi, kao i druge okolnosti i mogućnost da tuženi-protivtužilac dođe u ... kako bi određeno vreme boravio sa mal. VV. Pravilna je odluka drugostepenog suda kada je u preostalom delu potvrdio prvostepenu presudu.

Navodima revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Činjenica je da tuženi-protivtužilac živi u drugoj državi i da je rastojanje od mesta prebivališta tuženog-protivtužioca do mesta života mal. VV na većoj udaljenosti i da tuženi-protivtužilac ima određene troškove i objektivnu nemogućnost da često viđa mal. VV. Međutim, mora se imati u vidu da mal. VV ima tri godine i da može doći do izmene načina održavanja ličnih odnosa tuženog- protivtužioca sa mal. VV.

Neosnovani su navodi revizije da je Centar za socijalni rad dao predlog u pogledu održavanja konatakata između tuženog-protivtužioca i mal. VV koji je neadekvatan. Suprotno tome, stručna lica Centra za socijalni rad su imala u vidu sve okolnosti, a pre svega uzrast mal. VV. Sa druge srane, tuženi-protivtužilac nije dao adekvatne razloge u čemu bi način održavanja njegovog odnosa sa mal. VV bio drugačiji i povoljniji za mal. VV. Pravilno je zaključeno da nema potrebe da sud odredi veštačenje na okolnost modela održavanja ličnih odnosa između tuženog i mal. VV, jer se u ovakvim slučajevima prevashodno vodi računa o interesu mal. deteta, a što je od strane drugostepenog suda i učinjeno, uz pravilnu ocenu svih izvedenih dokaza, pravilnom primenom materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta u smislu člana 207. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu napred izneto, a na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković