U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića, Slobodana Velisavljevića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata Ivana Ćalovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K br.7/2025 od 23.05.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 505/25 od 20.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18. februara 2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Ivana Ćalovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K br.7/2025 od 23.05.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 505/25 od 20.10.2025. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K br.7/2025 od 23.05.2025. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja jednog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika, za koje delo joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara i jednog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje delo joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara, te je okrivljena primenom odredaba člana 60. KZ osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, koja će se izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz elektronski nadzor, s tim što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, te na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara koju je dužna da plati budžetu Republike Srbije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim što ukoliko ovu kaznu ne uplati u roku od 30 dana, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se svakih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti sa po jednim danom zatvora.

Istom presudom, okrivljena je obavezana da na ime paušala sudu plati iznos od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana, računajući od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 505/25 od 20.10.2025. godine, odbijena je kao neosnovna žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Sjenici K br.7/2025 od 23.05.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Ivan Ćalović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da bude obavešten o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da krivično delo iz člana 219a KZ predstavlja blanketno krivično delo, te da se iz izreke pravnosnažne presude ne vidi protivpravnost radnji okrivljene, jer nigde nije navedeno koje je blanketne norme prekršila, niti je navedeno da je postupila suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji. S tim u vezi, u zahtevu se ističe i da u konkretnom slučaju nedostaju svi elementi predmetnih krivičnih dela, obzirom da za krivična dela iz člana 219a KZ odgovara isključivo investitor, a okrivljena nije bila investitor, da se može odnositi samo na objekat koji se gradi, dok predmetni objekat postoji preko 30 godina, te da je građevinska inspekcija donela rešenja o obustavi građevinskih radova koje nikad nije uručeno primaocu, pa se isto ne može smatrati pravnosnažnim, pa u radnjama okrivljene ne stoje bitni elementi krivičnih dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. i iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, već elementi prekršaja iz člana 208a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole. U stavu 3. istog člana, propisano je kažnjavanje lica iz stava 1. i 2. ovog člana koje nastavi započetu gradnju kada je izdato rešenje o obustavi radova.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljena AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, sposobna da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, te svesna krivičnog dela koje čini i htela njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice, započela izgradnju objekta u svojstvu investitora na katastarskoj parceli broj ... KO ... u ulici ..., tako što je prethodno izvršila rušenje dva drvena bočna zida prema ulici ... i rušenje zida prema ulici ..., te izvršila zidanje zidova od tvrdog materijala visine oko 1,2m, a nakon par dana, iako je izdato rešenje o obustavi radova br.356-11/2023 od 21.07.2023. godine nastavila je započetu gradnju tako što je sazidala sprat na ranije postavljenoj betonskoj ploči.

U opisanim radnjama okrivljene AA, po oceni ovoga suda, stoje svi bitni elementi jednog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. i jednog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, zbog kojih je pravnosnažnom presudom oglašena krivom, i to kako subjektivna, tako i objektivna obeležja, obzirom da je okrivljena započela izgradnju objekta na katastarskoj parceli broj ... KO ..., u svojstvu investitora, a zatim, iako joj je izdato rešenje o obustavi radova nastavila započetu gradnju tako što je sazidala sprat na ranije postavljenoj betonskoj ploči.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje da su nižestepenim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, te da u njenim radnjama ne stoje bitni elementi predmetnih krivičnih dela, već elementi prekršaja iz člana 208a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pa je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u ostalom delu zahteva branilac ukazuje na povredu odredaba člana 451. stav 1. ZKP i člana 460. stav 1. ZKP u odnosu na drugostepenu presudu, pa kako navedene povrde u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Vrhovni sud je odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti i u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, obzirom da branilac u obrazloženju zahteva nijednom rečju ne obrazlaže u čemu se ova povreda zakona konkretno sastoji, pa podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen i zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković