Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokat Andrej Milješić i advokat Kajtez Đuka, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazujući da je pobijanim odlukama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branioci ističu da je pravnosnažnim presudama okrivljeni obavezan da snosi troškove krivičnog postupka iako je isti nezaposlen, lošeg zdravstvenog stanja, i uprkos činjenici da izdržava roditelje i da sada redovno izmiruje obaveze u pogledu izdržavanja maloletnog deteta, te bi obavezivanjem okrivljenog da snosi troškove postupka bila ugrožena njegova egzistencija, kao i egzistencija članova njegove uže porodice.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Rumi 5K 83/25 od 01.07.2025. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) i na osnovu člana 264. stav 1. ZKP obavezan je da snosi troškove krivičnog postupka.

Članom 264. stav 1. ZKP, propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) tog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog saradnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a sud može okrivljenog osloboditi od dužnosti naknade troškova postavljenom braniocu iz istih razloga, u smislu člana 266. ZKP.

Dakle, citirane zakonske odredbe predviđaju samo mogućnost, a ne i dužnost suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze – podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno (jer iz spisa predmeta proizlazi da sud nije prikupio niti je sam okrivljeni podneo dokaze o svom imovnom stanju), pa kako je okrivljeni u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnog krivičnog dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. ZKP, pobijanom pravnosnažnom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev branilaca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenio kao neosnovan.

Branioci dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 16. ZKP, jer iako postoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica, sud nije odlučio u korist okrivljenog. Pored toga, branioci u podnetom zahtevu osporavaju razloge drugostepenog suda u pogledu ocene iskaza ispitanih svedoka, te navode da iz iskaza svedoka BB ne proizlazi da je okrivljeni ometao procesnu disciplinu, niti da je zakoračio ka oštećenoj, mahao rukama i da je uopšte bila potrebna straža, a koje činjenice govore da je okrivljeni samo reagovao na napad oštećenog, odnosno da se branio od napada oštećenog koji je postupao nezakonito i grubo, na koji način je okrivljeni samo odbijao protivpravni napad od sebe, a kojim navodima branioci na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza drugačije od ocene nižestepenih sudova i sopstvenih činjeničnih zaključaka, izvlače zaključak o nepostojanju ovog krivičnog dela, te ukazuju da je pobijanim odlukama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 16. ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Tatjana Vuković, s.r.

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković