Istom presudom, a povodom žalbi Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 459. stav 1. i člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K.br.30/23 13.12.2024. godine tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu prema okrivljenom AA odbio optužbu da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ. O imovinsko- pravnom zahtevu i troškovima krivičnog postupka je odlučeno na način bliže opisan u izreci presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene Jasne Marić, advokat Predrag Bogovac, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu Jasnu Marić oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to propisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP), te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene Jasne Marić, advokat Predrag Bogovac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati, i to na nalazu i mišljenju sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, grafološkom veštačenju veštaka Branka Došena i iskazu oštećene BB koji je dala u martu 2016. godine.

Međutim, branilac u zahtevu ne obrazlaže zbog čega smatra da su navedeni dokazi sačinjeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, već navodi da je sud prihvatio iskaz oštećene koji je dat u martu 2016. godine, iako iz medicinske dokumentacije proizilazi da je u junu 2015. godine kod oštećene dijagnostifikovan mentalni poremećaj, koji je podrazumevao opširnost u izlaganju i pad kognitivnog funkcionisanja. Po oceni branioca, ovaj način je ozbiljno dovedena u pitanje sposobnost oštećene da verodostojno opaža, pamti i reprodukuje događaje o kojima je davala iskaz, a u prilog navedenom branilac je istakao da je u ponovnom postupku sprovedeno veštačenje oštećene, kojim je utvrđeno da se njen iskaz ne može koristiti u krivičnom postupku, ali da sud navedeni iskaz nije izdvojio iz spisa predmeta.

Branilac je zatim istakao i da grafološkom veštačenju nije prisustvovao niko od okrivljenih, niti branilaca, iako je prisustvo stranaka i stručnih savetnika uobičajeno pravilo u postupku veštačenja. Pored navedenog, veštak je imao selektivan pristup prilikom analize materijala za veštačenje, iz razloga što je u svom nalazu naveo samo onu dokumentaciju za koju je ocenio da je identična sa spornim nalozima za isplatu, te je problematičan način na koji su pribavljeni nesporni potpisi, s obzirom da je veštak pristupio stanu oštećene BB, gde je uzorkovao potpise na formularu A4 formata i na blanko nalozima za uplatu, a ovakav način prikupljanja uporednog materijala ne može se smatrati adekvatnim, budući da se u grafoskopskom veštačenju po pravilu koriste tzv. slobodno pisani, nesporni potpisi sa različitih dokumenata. Branilac je naročito ukazao na činjenicu da je veštak sporne potpise analizirao na osnovu kopije dokumenata, što takođe nije u skladu sa praksom grafološkog veštačenja, pa navedena okolnost ozbiljno dovodi u pitanje validnost datog nalaza i mišljenja.

Branilac okrivljene je u ostalom delu zahteva ukazao na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje se okrivljeni goni, nije krivično delo, ali navedenu povredu obrazlaže navodeći da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da okrivljena Jasna Marić ima svojstvo odgovornog lica, što je neophodan uslov za postojanje predmetnog krivičnog dela. U prilog navedenom, branilac je istakao da se banka kao poslodavac tokom postupka nije izjasnila na okolnost da li okrivljena ima svojstvo odgovornog lica, takvo svojstvo nije sadržano u njenom ugovoru o radu, niti proizilazi iz podataka registrovanih kod Agencije za privredne registre.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branilac okrivljene formalno ističe povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, iste obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene još ističe da je tokom postupka povređeno pravo okrivljene na odbranu, jer je istoj tokom pretresa uskraćeno pravo koje joj pripada kao učesniku u krivičnom postupku, propisano odredbom člana 68. ZKP, iz razloga što prilikom saslušanja veštaka medicinske struke odbrani nije bilo omogućeno da na adekvatan način učestvuje u izvođenju tog dokaza, odbrani nije dozvoljavano da iznese primedbe na iskaz svedoka - veštaka, niti su pitanja koja je postavljao stručni savetnik odbrane, kao ni njegove primedbe, adekvatno i u potpunosti unošene u zapisnik. Branilac je još istakao da je sudija u dva navrata novčano kaznila branioca okrivljene nakon što je postavljao pitanja veštaku i pokušao da iznese primedbe na njegov iskaz, čime je odbrana onemogućena da učestvuje u kontradiktornom izvođenju dokaza.

Branilac je još istakao da je sud je na poslednjem glavnom pretresu neosnovano odbio predlog odbrane da se sprovede kontrolno grafološko veštačenje, čime je dodatno onemogućeno razjašnjenje spornih stručnih pitanja, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

Kako povrede odredbi članova 68., 395. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene Jasne Marić, advokata Predraga Bogovca, ocenio nedozvoljenim.

Branilac u zahtevu još navodi da je okrivljenoj povređeno pravo na odbranu iz člana 33. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. i 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković