.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1479/2025
25.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Bogdan Milošević, advokat iz ... i Goran Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Nikolov, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1273/23 od 13.11.2024. godine, u sednici održanoj dana 25.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1273/23 od 13.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 1273/23 od 13.11.2024. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 529/23 od 27.06.2023. godine, kojom je u stavu prvom ukinuto u celini rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Zaječaru I Iv 235/22 od 14.11.2022. godine u obavezujućem delu za iznos glavnog duga od 117.000,00 dinara i za troškove izvršnog postupka u iznosu od 113.047,00 dinara, a tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 65.024,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je izjavila reviziju, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postuppku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev tužilje nije osnovan iz razloga što se prema zaključenom ugovoru o pružanju advokatskih usluga između stranaka nisu stekli uslovi za ispunjenje uslova za plaćanje nagrade i naknade za pružene advokatske usluge. Prema ovom ugovoru tuženi se obavezao da tužilji isplati 10% od glavnice na ime nagrade i troškove parničnog i izvršnog postupka, sve po važećoj AT odmah po naplati istih od tuženog rudnika lignita „Lubnica“. Tuženi svoje potraživanje nije naplatio pa potraživanje tužilje prema tuženom nije dospelo.
Vrhovni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućeg materijalnog prava, a sporna pravna pitanja su vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Revizijski navodi kojima se pobija utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju dozvoljene razloge za izjavljivanje posebne revizije. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.
Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.11.2022. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 117.000,00 dinara.
U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti pa revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
