Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik BB, advokat iz ..., ..., protiv protivnika predlagača JP "Elektroprivreda Srbije" Beograd - Ogranak RB Kolubara Lazarevac, radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 540/17 od 19.07.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 16.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Valjevu Gž 540/17 od 19.07.2018. godine u stavu prvom izreke i predmet u tom delu vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi predlagača.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Ubu R1 76/14 od 02.12.2016.godine, stavom prvim izreke obavezan je protivnik predlagača da plati predlagaču određene novčane iznose na ime naknade za eksproprisane nepokretosti u KO ... bliže označene u izreci tog rešenja, za useve lucerke, za drvnu masu i na ime uvećanja naknade za 30% od tržišne vrednosti nepokretnosti, u ukupnom iznosu od 1.753.447,03 dinara, sa kamatom od 02.12.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da naknadi predlagaču troškove vanparničnog postupka u iznosu od 267.000,00 dinara sa kamatom počev od 02.2.2016. godine do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 540/17 od 19.07.2018. godine, stavom prvim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba koju je protiv rešenja Osnovnog suda u Ubu R1 76/14 od 02.12.2016.godine u ime predlagača izjavila advokat BB iz ... . Stavom drugim izreke, ukinuto je prvostepeno rešenje u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o uvećanju naknade za eksproprisanu nepokretnost i u delu odluke o troškovima postupka iz stava drugog izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. 

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu - odluke o odbačaju žalbe kao nedozvoljene iz stava prvog izreke, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući rešenje drugostepenog suda u pobijanom delu na osnovu ovlašćenja iz člana 408. u vezi člana 420. stavovi 3. i 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“ br. 46/95...106/2015), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija predlagača osnovana.

Odluku o odbačaju žalbe kao nedozovljene, koju je u ime predlagača izjavila BB advokat iz ..., ..., drugostepeni sud je obrazložio činjenicom da imenovana, shodno Zakonu o advokaturi RS, nije upisana ni u upisnik "A" niti u upisnik "B", što su upisnici advokata stranih državljana pri Advokatskoj komori Srbije, te da zbog toga nema ovlašćenje da vrši zastupanje na teritoriji Republike Srbije. Po stanovištu drugostepenog suda, Ugovor zaključen između Republike Srbije i Crne Gore o pružanju pravne pomoći u građanskim i krivičnim stvarima ne može se primeniti jer se u konkretnom slučaju ne radi o pružanja pravne pomoći regulisane članom 3. tog bilateralnog sporazuma, pa se legitimisanje punomoćnika advokata iz druge države ne može vršiti s pozivom na član 2. stav 4. Ugovora, već prema važećem Zakonu o advokaturi RS koji advokatima stranim državljanima uspostavlja obavezu upisa u odgovarajući upisnike AKS kako bi mogli obavljati advokatsku delatnost na teritoriji Republike Srbije.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pogrešno i da je posledica pogrešne primene materijalnog prava, na šta se osnovnao ukazuje u reviziji.

Naime, osnovno pravilo je da advokat obavlja poslove iz svoje delatnosti na teritoriji države u čijoj je komori registrovan. Međutim, postoje situacije kada advokati mogu delovati i van državnih granica. Pojedine države imaju potpisane bilateralne sporazume o advokatskoj pravnoj pomoći, pa advokati mogu delovati na teritoriji svih država potpisnica. Tako je između Republike Srbije i Crne Gore zaključen bilateralni sporazum - Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, koji je sačinjen 29.05.2009. godine u ... i ratifikovan - potvrđen od strane obe države ugovornice (u Republici Srbiji Zakonom o potvrđivanju ovog Ugovora od 05.05.2010. godine, a u Crnoj Gori Zakonom o potvrđivanju od 20.10.2009. godine). Ovim međunarodnim ugovorom između Republike Srbije i Crne Gore, članom 2. stavom 4. propisano je da advokati upisani u advokatski imenik u jednoj od država ugovornica mogu zastupati stranke u postupcima pred sudovima i drugim nadležnim organima druge države ugovornice. Dakle, citirana odredba potvrđenog međunarodnog ugovora je jasna u pogledu zastupanja kao vida pružanja pravne pomoći u advokaturi i izričito dozvoljava advokatima koji su upisani u imenik jedne države ugovornice zastupanje pred sudovima i drugim nadležnim organima druge državne ugovornice, bez ikakvih dodatnih uslova propisanih domaćim zakonodavstvom država ugovornica. Uslov je samo da je advokat koji zastupa stranku registrovan u advokatskoj komori matične države kao države ugovornice. Pri tome, zastupanje regulisano članom 2. stav 4. Ugovora treba tumačiti u smislu zastupanja definisanog članom 3. Kodeksa profesionalne etike advokata  („Službeni glasnik RS“ br.27/12), kao celokupnu profesionalnu delatnost advokata, uključujući zastupanje u građanskom i upravnom postupku, odbranu u krivičnom, prekršajnom, trgovinsko-prestupnom i disciplinskom postupku, posredovanje, savetovanje i sve druge vidove pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti sloboda, prava i interesa građana i pravnih lica. U pitanju je, dakle, advokatska pravna pomoć, pa je stoga pogrešno tumačenje drugostepenog suda da se odredba člana 2. stav 4. treba tumačiti povezano sa odredbom člana 3. Ugovora, jer ista reguliše obim pravne pomoći koju nadležni organi država ugovornica pružaju jedni drugima u građanskim, krivičnim i upravnim stvarima. Polazeći od pogrešnog stanovišta da se u konkretnom vanparničnom predmetu ne radi o slučaju pružanja pravne pomoći iz člana 3. Ugovora i da se zato član 2. stav 4. istog Ugovora ne može primeniti kao osnov dozvoljenosti zastupanja advokata iz Crne Gore u Republici Srbiji, drugostepeni sud je pogrešno primenio odredbe važećeg Zakona o advokaturi RS koji advokatima stranim državljanima uspostavlja obavezu upisa u odgovarajuće upisnike advokata pri AKS kako bi se mogli baviti advokaturom na teritoriji Republike Srbije. Uslovi propisani članom 14. ovog Zakona ne odnose sa na advokate registrovane u komori Crne Gore upravo zato što je između Republike Srbije i Crne Gore potvrđenim međunarodnim ugovorom na drugačiji način uređeno pitanje zastupanja od strane advokata obe države ugovornice na teritoriji druge države, a u cilju liberalnijeg zastupanja. Pri tome, pitanje hijerarhije pravnih propisa i uređenja odnosa unutrašnjeg i međunarodnog prava regulisani su Ustavom Republike Srbije kao najvišim pravnim aktom, prema kome su potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju, a u primeni imaju primat u odnosu na zakone.

Shodno navedenom, a imajući u vidu jasnu odredbu člana 2. stav 4. Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, revizijski sud nalazi da imenovani advokat koji je nesporno upisan u advokatski imenik u Crnoj Gori može da zastupa pred sudovima Republike Srbije bez ikakvih dodatnih uslova, te je žalba koju je izjavio u ime stranke koja ga je ovlastila za zastupanje davanjem punomoćja dozvoljena.

Shodno navedenom, pobijano drugostepeno rešenje je ukinuto u pobijanom delu i vraćeno drugostepenom sudu radi meritornog odlučivanja o dozvoljenoj žalbi predlagača.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP. 

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić