Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž 2742/17 od 26.12.2017. godine, preinačio je presudu Osnovnog suda u Paraćinu P 2984/10 od 23.02.2017. godine, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocu na ime njegovog učešća u sticanju imovine tokom trajanja porodične i ekonomske zajednice života sa tuženim 35% od novčane protivvrednosti: određenih nepokretnih stvari, i to iznos od 2.806.516,00 dinara, određenih pokretnih stvari iznos od 232.612,00 dinara i na ime učešća u kupovini katastarske parcele iznos od 2.557 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koji bude važio na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženima kao solidarnim poveriocima troškove postupka u iznosu od 1.064.055,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, i ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Apelacioni sud u Kragujevcu, rešenjem R3 26/19 od 06.11.2019. godine, izjasnio se da, ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2742/17 od 26.12.2017. godine.

Dakle, kako Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio odlučivanje o reviziji tužioca, to revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US) koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 13.12.2010. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 2.500.000,00 dinara. Tužilac je podneskom od 30.01.2017. godine opredelio tužbeni zahtev. U uvodu prvostepene i drugostepene presude navedena je vrednost predmeta spora u iznosu od 3.351.082,00 dinara.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP je bilo propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude u iznosu od 3.351.082,00 dinara (koji se odnosi na isplatu novčane protivvrednosti na ime nepokretnih stvari u iznosu od 2.806.516,00 dinara, na ime pokretnih stvari u iznosu od 232.612,00 dinara i dinarske protivvrednosti iznosa 2.557 evra, kao glavnih zahteva) (računajući da je na dan podnošenja tužbe 13.12.2010. godine 1 evro iznosio 106,704 dinara i na dan opredeljenja tužbenog zahteva 30.01.2017. godine 1 evro iznosio 123,9551 dinara), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić