-za jul iznos od 122.247,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.08.2021. godine;

-za avgust iznos od 122.331,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2021. godine;

-za septembar iznos od 121.694,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2021. godine;

-za oktobar iznos od 122.521,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.11.2021. godine;

-za novembar iznos od 122.609,84 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2021. godine;

-za decembar iznos od 124.170,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.01.2022. godine, sve do isplate;

za 2022. godinu:

-za januar iznos od 129.975,68 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.02.2022. godine;

-za februar iznos od 140.302,59 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2022. godine;

-za mart iznos od 133.329,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2022. godine;

-za april iznos od 132.737,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2022. godine;

-za maj iznos od 140.368,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2022. godine;

-za jun iznos od 137.262,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.07.2022. godine;

-za jul iznos od 139.435,84 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.08.2022. godine;

-za avgust iznos od 139.687,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2022. godine;

-za septembar iznos od 137.454,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2022. godine;

-za oktobar iznos od 141.530,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.11.2022. godine;

-za novembar iznos od 140.964,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2022. godine;

-za decembar iznos od 141.663,64 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.01.2023. godine, sve navedeno do isplate;

za 2023. godinu:

-za januar iznos od 147.252,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.02.2023. godine;

-za februar iznos od 158.346,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.32.2023. godine;

-za mart iznos od 155.605,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2023. godine;

-za april iznos od 152.954,92 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2023. godine;

-za maj iznos od 160.711,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2023. godine, sve navedeno do isplate, a tužena SE OBAVEZUJE da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 209.840,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, dok se u preostalom delu revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4606/24 od 05.03.2025. godine ODBIJA, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog i revizijskog postupka od 99.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 2403/23 od 14.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne i stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid i zastoj postupka. Stavom trećim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 06.07.2023. godine. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu isplati iznose na ime lične invalidnine za period od novembra 2019. godine do maja 2023. godine, u iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom koja dospeva na način naveden u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 399.459,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 4606/24 od 05.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 2403/23 od 14.06.2024. godine, u stavovima četvrtom i petom izreke (označen kao stav šesti) izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tužene ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je, rešenjem Sekretarijata za društvene delatnosti SO Priština od 15.07.1992. godine, priznato pravo na ličnu invalidniu, kao civilnom invalidu rata I grupe sa 100% telesnog oštećenja, počev od 01.01.1992. godine, trajno, a koje rešenje ne podleže reviziji. Tužiocu se invalidnina ne isplaćuje, pa je on vodio postupak pred Višim sudom u Beogradu, pod br. P 2468/17, u kom je ostvario pravo na isplatu invalidnine za period pre novembra 2019. godine. Veštačenjem je utvrđeno da neisplaćena invalidnina tužiocu za period od novembra 2019. godine zaključno sa majem 2023. godine iznosi 5.248.260,66 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca, primenom odredbe članova 21, 24. stav 2., 25, 28. stav 1., 69, 71, 76, 85,95, 98. i 105. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'', br. 24/98, (''Službeni glasnik RS'', br. 101/2005...111/2009), i odredbi članova 154. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da je tužiocu pravo na invalidninu priznato izvršnim rešenjem nadležnog organa i da ono proizvodi dejstvo sve dok, u propisanom upravnom postupku, ne bude izmenjeno. Po mišljenju nižestepenih sudova, radi se o stečenom pravu tužioca, koje predstavlja njegovu imovinu čije je mirno uživanje garantovano članom 58. Ustava Republike Srbije i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo pri odlučivanju o obavezi tužene da tužiocu naknadi štetu na ime neisplaćene lične invalidnine za period od januara 2021. godine do maja 2023. godine, pa tužena, osnovano, u tom delu, na to u reviziji ukazuje, dok je odluka njižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahteva tužioca za period pre januara 2021 godine pravilna..

Isplata prava priznatih rešenjima donetim po propisima koji su, odredbom člana 3. stav 1. Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93), prestali da važe, u skladu sa članom 5. stav 1. tog Zakona, prestaje danom stupanja na snagu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“ br.18/2020), sa kojim danom prestaje i važenje rešenja kojima su prava priznata, o čemu nije potrebno donositi posebno rešenje u smislu odredbe člana 201. tog Zakona (stav 1). Za prava koja su priznata po propisima iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, doneće se rešenja kojima će se osnovica za obračun iznosa prava utvrditi prema članu 33. ovog Zakona. U pogledu prava na mesečno novčano primanje i povećanju mesečnog novčanog primanja zbog vezanosti za postelju, koja su priznata po Zakonu o pravima boraca i vojnih invalida (''Službeni list SAPV'', br. 19/85, 31/86, 32/88, 15/89, 1/90, 9/90 i 37/90) i (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93), odlučiće se u skladu sa članom 199. ovog Zakona, i dalje ostvarivati pod uslovima i u obimu i na način propisan ovim Zakonom, sa pravnim dejstvom ovog rešenja od početka primene ovog Zakona (stav 3.). O pravu na osnovnu novčanu naknadu, dopunsku novčanu naknadu i izuzetnu novčanu naknadu priznatom po Zakonu o materijalnom obezbeđenju i zdravstvenoj zaštiti učesnika NOR-a (''Službeni list SAPK'', br. 5/79), kao i o pravu na invalidski dodatak, poseban invalidski dodatak i porodični dodatak profesionalnu rehabilitaciju priznatom po Zakonu o invalidskom dodatku i drugim pravima vojnih invalida (''Službeni list SAPK'', br. 24/79), odlučiće se u skladu sa članom 198. i 199. ovog Zakona i dalje ostvarivati pod uslovima, u obimu i na način propisan ovim Zakonom, sa pravnim dejstvom ovog rešenja od početka primene ovog Zakona (stav 4.). Korisnik sa teritorije APK Kosova i Metohije, na kojoj je, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti organizacije UN, uspostavljena privremena administracija misije OUN, u postupku iz stava 1.i 4. ovog člana je u obavezi da nadležnom organu koji vodi postupak po ovom zakonu priloži dokaz o okolnostima pod kojima je zadobijeno telesno oštećenje ili pogibija člana porodice, po osnovu koga je priznato osnovno i izvedeno pravo od Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i dokaz o državljanstvu Republike Srbije (stav 5.). Na osnovu odredbe člana 155. istog Zakona, o pravima iz ovog Zakona, u prvom stepenu rešava opštinska, odnosno gradska uprava po mestu prebivališta stranke (u daljem tekstu: prvostepeni organ), koja ove poslove obavlja kao poverene poslove.

U konkretnom slučaju, tužiocu je pravo na civilnu invalidninu priznato rešenjem od 15.07.1992. godine po Pokrajinskom zakonu o zaštiti žrtava rata (''Službeni list SAPK'', br. 32/76, 26/80, 29/82), na osnovu Odluke za usaglašavanje prihoda CŽR i članovima porodice žrtava fašističkog terora sa povećanjem prosečnih i ličnih dohodaka u 1991. godini (''Službeni list SAPK'', br. 89...(''Službeni glasnik RS'', br. 23/92) a od strane Sekretarijata za društvene delatnosti SO Priština, pa se na ostvarivanje prava koje je predmet ovog spora primenjuje gore navedena odredba člana 201. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Ustavom SRJ i Ustavom SR Srbije od 21.02.1974. godine, te Ustavom Socijalnističke autonomne pokrajine Kosovo od 28.02.1974. godine, autonomnim pokrajinama su ustanovljena ista prava i dužnosti kao i republikama, tako što samo o poslovima koji su od interesa za republiku, kao celinu, odlučuju republički organi jedistveno i sa važnošću na celoj teritoji Republike Srbije (član 300. Ustava SRS). U tom smislu su, odredbom člana 300. Ustava Socijalističke Republike Srbije, određeni poslovi koji se uređuju samo republičkim zakonom jedinstveno za celu teritoriju Republike Srbije, a među njima nisu oni koji se odnose na prava boraca, invalida i članova njihovih porodica. Tužilac je korisnik sa teritorije AP Kosovo i Metohija, na kojoj je, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i organizacije Ujedinjenih nacija, uspostavljena privremena administracija misije OUN. Predmetno pravo tužiocu je priznato rešenjem donetim po propisima koji su, odredbom člana 3. stav 1. Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustavnog suda Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93) prestali da važe, u skladu sa članom 5. stav 1. tog Zakona, što znači da je prestalo i važenje rešenja kojim je tužiocu ovo pravo priznato. Nadležni organ uprave je bio dužan da, po službenoj dužnosti, donese rešenje kojim će da odluči o predmetnom pravu tužioca koje on ostvaruje pod uslovima, u obimu i na način propisan izmenjenim Zakonom te da osnovicu za obračun iznosa pripadajuće invalidnine tužiocu utvrditi prema članu 33. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, počev od dana početka primene Zakona, odnosno 01.01.2021. godine. Takvo rešenje nije doneto, a redovan sud nije nadležan da odlučuje o pravima korisnika primanja iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kao prethodnom pitanju u parnici za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, u kojoj je zahtev zasnovan na navodima da se ne vrši isplata po rešenjima donetim po ranije važećim propisima, što je ovde slučaj. Kako o uslovima za ostvarivanje i obimu prava odlučuje nadležan organ uprave u zakonom (gore navedenom) propisanom upravnom postupku i kako taj organ nije doneo odluku o pravu tužioca koje je predmet ove parnice, sledi da tužilac ne poseduje osnov za priznavanje prava na naknadu štete za period nakon 01.01.2021. godine. Za period pre stupanja na snagu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine) tužena je dužna da tužiocu naknadi predmetnu štetu u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da je, za taj period, tužiocu predmetno pravo priznato rešenjem nadležnog imaoca javnih ovlašćenja, pa je tužena bila dužna da obezbedi sredstva u budžetu Republike Srbije za ostvarivanje tog tužiočevog prava. Obustava isplate invalidnine iz razloga koji nije u skladu sa zakonom, predstavlja nezakonit rad organa tužene, što je osnov njene odgovornosti za štetu pričinjenu tužiocu u periodu u kom je on posedovao zakoniti osnov za isplatu predmetne naknade. Zbog toga, u odnosu na taj period, tužena u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Srazmerno delimičnom uspehu tužioca u ovoj parnici, tužena je dužna da mu naknadi troškove, u smislu odredbe člana 153. stav 2.i 154. Zakona o parničnom postupku, koji obuhvataju izdatke tužioca na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav dva podneska po 16.875,00 dinara, zastupanje na četiri održane rasprave po 21.375,00 dinara, troškove veštačenja od 12.000,00 dinara i troškove sudskih taksi na tužbu i odluku suda po 39.300,00 dinara, što je ukupno iznos od 209.840,00 dinara, obračunat primenom važeće advokatske i taksene tarife.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1., 414. stav 1. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je u revizijskom postupku pretežno uspela, pa joj pripada pravo na naknadu troškova koje je imala radi angažovanja svog zastupnika za sastav žalbe i revizije po 49.500,00 dinara, u smislu odredbe člana 153. stav 2, 154. i 162. Zakona o parničnom postupku, primenom važeće Advokatske tarife, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković