Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Jović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Đorđe Nikolić, advokat iz ... i GG iz ..., radi poništaja zaveštanja i uračunavanja poklona, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2298/24 od 10.09.2024. godine, u sednici održanoj 18.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2298/24 od 10.09.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2298/24 od 10.09.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih BB i VV za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1311/21 od 02.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neonovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi zaveštanje pokojne DD sačinjeno u Loznici 23.01.2017. godine koje je proglašeno na zapisniku pred Osnovnim sudom u Loznici 19.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi BB od pokojne DD kao zakonski naslednik dobio na poklon novčana sredstva u ukupnom iznosu od 58.408,33 evra, tužena VV od pokojne DD kao zakonski naslednik dobila je na poklon novčana sredstva u ukupnom iznosu od 40.152,18 evra i tuženi GG od pokojne DD kao zakonski naslednik dobio na poklon novčana sredstva u ukupnom iznosu od 53.735,65 evra. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB i VV naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 270.675,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate, dok je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog do troškovnikom traženog od 370.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate odbijen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da solidarno plate troškove parničnog postupka u iznosu od 423.734,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2298/24 od 10.09.2024. godine, žalba tužioca je odbijena, a žalba tuženih BB i VV delimično usvojena, delimično odbijena, pa je prvostepena presuda u pobijanom delu odluke o troškovima postupka preinačena tako što je obavezan tužilac da tuženima BB i VV naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od još 29.250,00 dinara (ukuno 299.925,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, dok je u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tuženi BB i VV su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naime, predmet tražene pravne zaštite je poništaj pismenog zaveštanja pred svedocima i uračunavanje poklona, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca. Pravnosnažne odluke na koje se poziva revizija ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav jer pravilna primena prava u sporovima koji se odnose na poništaj zaveštanja i uračunavanje poklona zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Osim toga, navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi poništaja zaveštanja i uračunavanja poklona podneta je 05.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženih BB i VV za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković