Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija tužioca je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se navodima revizije neodređeno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac – jemac i tužena banka zaključili su dana 24.03.2011. godine Ugovor o jemstvu, kojim je u članu 1. konstatovano da je banka odobrila dužniku BB PR SZTR i Taksi prevoz BB auto- kredit od 24.03.2011. godine, u iznosu od 59.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu banke na dan puštanja sredstava u tečaj, na rok od 180 meseci, računajući od dana puštanja kredita u tečaj, računajući i grejs period od 12 meseci, po nominalnoj kamatnoj stopi od 12,50% za prvih 12 meseci, a od 15,84% za dugi period u trajanju od 168 meseci. Zaključenim Ugovorom o jemstvu tužilac je preuzeo samostalnu i neopozivu obavezu da bez prigovora, kao jemac platac, bude odgovran prema banci za obavezu dužnika iz člana 1. ovog ugovora, odnosno obavezao se da će u roku određenom u pismenom pozivu banke ispuniti obavezu dužnika u celosti iz ugovora o kreditu sa bankom. Kao sredstvo obezbeđenja ispunjenja obaveze tužilac – jemac platac prema članu 4. ugovora predao je tuženoj banci potreban broj blanko sopstvenih menica sa klauzulom «bez protesta», te je stavljanjem potpisa na taj ugovor neopozivo ovlastio banku da ih može popuniti i u iste uneti bitne menične sastojke u skladu sa zakonom i uslovima predviđenim tim ugovorom, da u vrednost ukupnog potraživanja banke prema dužniku iz ugovora o kredut navedenog u članu 1. ugovora o jemstvu, uključujući i kamate i troškove. Tužilac je tuženoj banci predao menicu serije ... koja je dana 03.04.2014. godine popunjena na iznos od 12.675.073,73 dinara. Tužena banka je kao izvršni poverilac podnela predlog za izvršenje protiv tužioca, kao izvršnog dužnika, radi naplate potraživanja po predmetnoj menici u iznosu od 12.957.073,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2014. godine do isplate, te je Osnovni sud u Kragujevcu doneo rešenje o izvršenju Iv 551/14 dana 13.06.2014. godine, a to rešenje je po prigovoru tužioca stavljeno van snage rešenjem Iv 551/14 od 08.10.2014. godine i određeno da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 16/16 od 11.07.2017. godine obavezan je tužilac da tuženoj banci na ime duga isplati iznos od 2.563.607,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2014. godine pa do isplate i održano je na snazi rešenje o izvršenju Iv 551/14 od 08.10.2014. godine, a ta presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3887/17 od 02.10.2018. godine. Rešenjem P 90/20 od 23.02.2021. godine ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu Iv 551/14 od 13.06.2014. godine i utvrđeno da je tužba tužioca – banke povučena. Iz obrazloženja proizlazi da je tužilac povukao tužbu iz razloga što je donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 616/20 od 10.12.2020. godine ispunjen tužbeni zahtev tužioca koji je bio u vezi sa identičnim ugovorom o kreditu, te je na osnovu te presude dana 17.02.2021. godine izvršio prebijanje sa meničnim jemcem BB. Tužena banka je kao izvršni poverilac podnela predlog za izvršenje protiv BB – izvršnog dužnika radi naplate potraživanja po menici serijski broj ... od 24.03.2011. godine u iznosu od 12.957.073,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.04.2014. godine do isplate, te je Osnovni sud u Kragujevcu doneo rešenje Iv 542/14 od 11.06.2014. godine koje je po prigovoru stavljeno van snage rešenjem Iv 542/14 od 17.11.2014. godine i određeno da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 57/16 od 22.10.2019. godine ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu Iv 542/14 od 11.06.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 2.805.041,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2014. godine pa do isplate, te je obavezana tužena da naknadi troškove postupka u iznosu od 1.364.050,00 dinara. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 616/20 od 20.12.2020. godine, ukinuta je presuda Višeg suda u Kragujevcu P 57/16 od 22.10.2019. godine, ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu Iv 542/14 od 11.06.2014. godine te je usvojen tužbeni zahtev tužioca „Eurobank direktna“ AD Beograd i obavezana tužena BB da na ime duga isplati iznos od 265.112,52 dinara sa kamatom od 16.11.2020. godine, dok je tužbeni zahtev u preostalom delu preko dosuđenog do potraživanog iznosa od 12.957.073,73 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2014. godine odbijen kao neosnovan. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 925.000,00 dinara. U izvršnom postupku I 7407/12 Osnovnog suda u Kragujevcu od 15.10.2012. godine doneto je rešenje o izvršenju kojim je određeno izvršenje prema izvršnom dužniku VV na osnovu založen izjave radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca „Eurobank direktna“ AD Beograd po Ugovoru o kreditu od 24.03.2011. godine i to u iznosu od 57.591,05 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate. U postupku je određena prodaja nepokretnosti – porodične stambene zgrade vlasništvo izvršnog dužnika i zaključkom I 7407/12 od 28.02.2014. godine određena je prodaja navedene nepokretnosti u svojinu kupca IMO «Propety Investment“ AD Beograd po ceni od 7.179.803,37 dinara. Rešenjem od 16.04.2014. godine naloženo je računovodstvu suda da novac iz depozita uplaćen od strane kupca u iznosu od 984.474,00 dinara dana 24.12.2013. godine u iznosu od 6.195.329,37 dinara dana 31.12.2014. godine uplati na račun izvršnog poverioca. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8984/14 od 30.03.2015. godine utvrđeno je da su odredbe Ugovora o kreditu od 24.03.2011. godine zaključenog između „Eurobank direktna“ AD Beograd davaoca kredita i BB preduzetnika registrovanog kao BB PR STZR i Taksi prevoz BB auto Kragujevac kao korisnika kredita u članu 4. tačka 2. kojima je navedeno da banka ima pravo bez pisane saglasnosti od dužnika i bez obaveze zaključenja posebnog aneksa ugovora o kreditu izvrši izmene ugovorene nominalne kamatne stope koja se sastoji od osnovne kamatne stope i marže uzimajući u obzir određene elemente u članu 5. tačka 1. u kojima je navedeno da u slučaju docnje banka primenjuje zateznu kamatu koja na dan potpisivanja ovog ugovora iznosi 36,5% na godišnjem nivou kao i u članu 5. tačka 2.2. su ništave. Tužilac je predao tuženoj banci potpisanu sopstvenu blanko menicu koju je banka potom popunila. Banka je 2012. godine raskinula ugovor o kreditu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u skladu sa članovima 16, 22, 24, 27, 47, 48, 107, 108. i 110. Zakona o menici i u skladu sa odredbom člana 256. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ocenili da je tužilac izdao predmetnu menicu tuženoj banci radi obezbeđenja potraživanja banke prema korisniku kredita iz ugovora od 24.03.2011. godine, i da je banka nakadno popunila iznos menice odnosno određenu sumu novca, a da je predmetna menica u svemu sačinjena u skladu sa merodavnim zakonskim propisima i zaključenim ugovorom o jemstvu, te da prema citiranim zakonskim propisima proizlazi da je jedan od obaveznih sastojaka menice i bezuslovno obećanje da će se određena svota novca platiti u označenom roku dospelosti, da je glavna obaveza izdavaoca koja može proizaći iz menice obaveza plaćanja upisane menične svote u navedenom roku. Stoga su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužioca.

Vrhovni sud je ocenio da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osprava primena materijalnog prava. U konkretnom slučaju menica koju je izdao tuženi je blanko sosptvena menica sa klauzulom bez protesta. Blanko menica je suštinski, menični obrazac koji je imalac menice ovlašćen da unese sve ostale bitne sastojke iz člana 107. Zakona o menici, kako bi menica ostvarila svoje dejstvo. Kako se radi o sopstvenoj menici to tuženi, kao njen izdavalac, odgovara za obavezu kao akceptant u smislu odredbe člana 110. Zakona o menici. Akceptant prema odredbi člana 27. Zakona o menici obavezu plaćanja menice preuzima od dana njene dospelosti. Pri tome, kako je menica snabdevena klauzulom „bez protesta“ to tuženi nema obavezu da protestiranjem utvrđuje činjenicu odbijanja isplate same menice.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da je neosnovan zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti menice u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 107. i 108. Zakona o menici. Menica je sačinjena na propisanom obrascu koji izdaje Narodna banka Srbije i sadrži sve bitne menične elemente propisane Zakonom o menici uključujući i određenu svotu novca koji treba platiti i rok dospeća.

Suprotno navodima revizije, u menicu nije unet neistinit sadržaj, jer je upisan novčani iznos koji je dug po osnovu kredita. Tačnost upisane menične svote utiče samo na visinu maksimalne menične obaveze preko koje menični dužnik ne može da odgovara, a meničnim prigovorom izjavljenim u smislu člana 16. Zakona o menici dužnik može da dokaže da je obaveza niža od upisane, što je tokom postupka tuženi i učinio, pored ostalog na taj način što je sa uspehom osporio pravno dejstvo odredbe ugovora o kreditu koja se odnosi na način obračuna i visinu zatezne kamtate, nakon čega je veštačenjem utvrđen stvarni iznos duga tuženog prema tužiocu na osnovu ugovora o jemstvu. Činjenica da je kao posledica utvrđenja ništavosti odredaba ugovora o kamati i njenoj stopi, pobijanom presudom tuženi obavezan na isplatu manjeg iznosa od onog na koji menica glasi, nije razlog za utvrđenje ništavosti menice.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka jer sastav odgovora na reviziju nije nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković