Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Brahima Hotija, advokat Predrag Marić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Brahima Hotija, advokat Predrag Marić ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. Branilac najpre u zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi svoje odluke zasnovali na presudi Višeg suda u Beogradu Spk.br. 45/22 od 20.07.2022.godine, kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Sk.br.82/22 od 11.07.2022.godine, koji je zaključen sa okrivljenim Nedžmedinom Boletinajem, a čija izreka sadrži i opis radnji za okrivljenog Brahima Hotija, protiv koga je krivični postupak još uvek bio u toku. Pored same presude sporan je i zapisnik sa glavnog pretresa sa kojim se prvostepeni sud upoznao. Na ovaj način ni okrivljeni Brahim Hoti, ni njegov branilac nisu imali priliku da u postupku povodom potvrđivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela učestvuju, postavljaju pitanja i predlažu dokaze, iako se u tom postupku utvrđivala i krivica saokrivljenog Brahima Hotija. Branilac još ističe da su nižestepeni sudovi pobijene odluke zasnovali i na iskazu saoptuženog Nedžmedina Boletinaja, na zapisniku o saslušanju u okviru postupka priznanja krivičnog dela dana 11.07.2022. godine, te isti nema ni formu ni karakter iskaza u smislu odredaba zakonika o krivičnom postupku o saslušanju okrivljenog u istrazi ili na glavnom pretresu, te je čak i drugostepeni sud u svojoj odluci konstatovao nezakonitost navedenog dokaza. Imajući navedeno u vidu, navedeni dokazi su pribavljeni suprotno odredbi člana 406. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud, na pretresu održanom pred tim sudom, u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, izveo dokaz vršenjem uvida u zapisnik o saslušanju saoptuženog Nedžmedina Boletinaja, prema kome je postupak razdvojen, koji je dao prilikom saslušanja pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu dana 11.07.2022.godine, u postupku zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela Sk.br.82/22 od 11.07.2022.godine, iz kog iskaza je između ostalog prvostepeni sud utvrdio da je isti priznao da je po prethodnom dogovoru, neovlašćeno radi prodaje prenosio opojnu drogu heroin u svom vozilu, da se zaustavio kod ulaza u auto-pijacu „Bubanj potok“ gde ga je čekao okrivljeni Brahim Hoti, nakon čega je izašao iz auta, otvorio gepek i izvadio kesu sa opojnom drogom, koju je zatim predao okrivljenom Brahimu Hotiju, pa je ocenom ovog dokaza i njegovim dovođenjem u vezu sa ostalim izvedenim dokazima utvrdio da su se u radnjama okrivljenog Brahima Hotija stekli svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi stava 33. KZ, a kako je to navedeno u obrazloženju prvostepene presude.

Odredbom člana 405. stav 1. ZKP, propisano je da će se u zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiti uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP je propisano da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Po oceni Vrhovnog suda, a u smislu napred citirane odredbe, pod iskazom saoptuženog ili već osuđenog saučesnika, podrazumeva se samo onaj iskaz koji je isključivo pribavljen pod uslovima propisanim u odredbama o dokaznim radnjama i to u članu 85. i 86. ZKP o saslušanju okrivljenog i samo takav iskaz predstavlja dozvoljeni dokaz.

Sa druge strane, priznanje okrivljenog, kao sastavni i neophodni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela između njega i javnog tužioca, a saglasno odredbama članova 313. do 319. ZKP, nema ni formu, ni karakter iskaza u smislu odredaba ZKP o ispitivanju okrivljenog u istrazi i na glavnom pretresu, već je to volja tužioca i okrivljenog kao stranaka da određena krivičnopravna stvar bude pravnosnažno rešena na određeni način u pogledu kojeg među njima postoji saglasnost.

S toga, po nalaženju suda, a u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP nije dozvoljeno upoznavanje sa sadržinom priznanja na zapisniku o ročištu za sporazum o priznanju krivičnog dela.

Međutim, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenio kao neosnovane iz razloga što je u obrazloženju drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 980/25 od 08.12.2025.godine navedeno da prvostepeni sud jeste izvršio uvid u presudu Višeg suda u Beogradu Spk.br. 45/22 od 20.07.2022.godine i da je na osnovu iste utvrdio da je okrivljeni Nedžmedin Boletinaj oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i tri meseca, te da je iz navedene presude utvrđeno da je navedena presuda doneta od strane nadležnog organa, da je okrivljeni zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela, da je oglašen krivim i osuđen za navedeno krivično delo u istom periodu, na isti način kao što je i okrivljenom Brahimu Hotiju stavljeno na teret, pri čemu sud iz navedene presude nije utvrdio postojanje krivice okrivljenog Brahima Hotija.

Pored navedenog, u obrazloženju drugostepene presude je navedeno da stoji činjenica da se prvostepeni sud na glavnom pretresu upoznao sa iskazom saoptuženog Nedžmedina Boletinaja, prema kome je postupak razdvojen, a iskaz je dao prilikom saslušanja pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu dana 11.07.2022.godine u postupku zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela Sk.br.82/22 od 11.07.2022.godine, a što se nesporno ne može koristiti kao dokaz u postupku, ali da prvostepena presuda nije zasnovana na navedenom dokazu jer je isti nezakonit, već na brojnim dokazima, detaljno navedenim u obrazloženju pobijane presude, iz kojih je nesumnjivo utvrđena krivica okrivljenog Brahima Hotija, te da navedena povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku nije od uticaja na pravilnost i zakonitost presude.

Dakle, na ovaj način je drugostepeni sud jasno zauzeo stav da je prvostepeni sud pogrešno primenio zakon kada je svoju presudu zasnovao na iskazu saoptuženog Nedžmedina Boletinaja koji je dao u postupku zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela i da se isti nije mogao koristiti kao dokaz, ali isto tako izneo zaključak da je i bez tog dokaza bilo moguće utvrditi krivicu okrivljenog Brahima Hotija za izvršenje predmetnog krivičnog dela, imajući u vidu sve ostale dokaze koji su izvedeni tokom postupka.

I po oceni Vrhonog suda, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je propisano da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Dakle, iako je nesporno da prvostepeni nije mogao da presudu zasnuje na navedenom dokazu, iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije ni zasnovao na navedenom dokazu, već su činjenice vezane za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Brahim Hoti pravnosnažno oglašen krivim, utvrđene na osnovu dokaza koji su pobrojani na strani šest prvostepene presude, odnosno na pismenim dokazima i iskazima svedoka.

Dakle, kako prvostepena presuda nije zasnovana na iskazu saoptuženog Nedžmedina Boletinaja koji je dao prilikom saslušanja pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu dana 11.07.2022.godine u postupku zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela Sk.br.82/22 od 11.07.2022.godine i kako je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, koji su ocenjeni pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Branilac okrivljenog zatim ističe da je veštačenje broj 03.2.11.8.2 broj 3/2 od 17.02.2022.godine sačinjeno na osnovu naredbe VJT u Beogradu broj KTI.514/21 od 18.01.2022.godine, a kojim su veštačeni elektronski i informatički uređaji oduzeti od okrivljenih, i da isti predstavlja nezakonit dokaz. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je odredbom člana 152. stav 3. ZKP propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima izričito na osnovu naredbe suda, dok je odredbom člana 155. stav 1. ZKP propisano da na obrazloženi zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud. Kako su u konkretnoj situaciji mobilni telefoni veštačeni bez postojanja sudske naredbe, odnosno iz istih uzimani podaci, kontakti sms i mms poruke iz različitih aplikacija, zbog čega i navedeno veštačenje predstavlja nezakonit dokaz.

Iz spisa predmeta proizilazi da je, shodno članu 113., 114. stav 4., 117. stav 1., 118., 120. i 121.ZKP Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu dana 16.12.2021.godine doneo naredbu da se od strane Uprave kriminalističke policije- Službe za specijalne istražne metode izvrši informatičko veštačenje mobilnih telefona privremeno oduzetih od Nedžmedina Boletinaja, AA i Brahima Hotija, te je zadatak veštačenja da se iz mobilnih telefona i pripadajućih kartica mobilnih operatera prikupe svi raspoloživi podaci o kontaktima, evidenciji odlazno-dolaznih poziva, sadržaju primljenih i poslatih sms i mms poruka, kao i poruka primljenih i poslatih preko aplikacija za slanje poruka, te audio i video sadržaji koji se mogu izolovati.

Dana 24.02.2021.godine je sačinjen zapisnik o veštačenju UKP NKTC-odeljenje za elektronska i informatička forenzička veštačenja 03.2.11.8.2 broj 3/22, kojim je postupljeno po naredbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Odredbom člana 113. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka odrediti veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje.

Imajući u vidu da je naredba o sprovođenju istrage od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu doneta dana 12.12.2021.godine, a da je optužnica podneta dana 02.08.2022.godine, u konkretnom slučaju, javni tužilac je bio ovlašćeni organ u toj fazi postupka da skladu sa odredbom člana 113.ZKP donese naredbu kojom je odredio veštačenje telefona i SIM kartice, te su navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 152. stav 3. i 155. stav 1. ZKP naredbu morao da donese sud, ocenjeni kao neosnovani, iz razloga što je izvršeno veštačenje a ne pretresanje uređaja. Pri tome, mobilni telefoni se mogu smatrati uređajima za automatsku obradu podataka, u smislu člana 152. stav 3. ZKP, te shodno tome, po predlogu javnog tužioca sud može narediti njihovo pretresanje u smislu odredbe člana 155.ZKP, kod složenijeg postupka pregleda u formi pretresanja kada to zahteva konkretan slučaj, ali istovremeno, može se i naredbom javnog tužioca u manje složenim situacijama odrediti veštačenje mobilnog telefona i njegovog sadržaja, kao u ovom konkretnom krivičnom postupku.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode branioca okrivljenog da su ostali dokazi i to zapisnik o fizičko - hemijskom veštačenju MUP RS, DP, uprava za tehniku, NKTC odeljenje za fizičko - hemijska i toksikološka veštačenja broj 234-6-5448/2021 od 11.12.2021.godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta od 10.12.2021.godine, foto-dokumentacija, dopunsko forenzičko veštačenje UKP NKTC-odeljenje za elektronska i informatička forenzička veštačenja 03.2.11.8.2 broj 234-8-283/23 od 10.07.2023.godine, zapisnici sa glavnih pretresa održanih dana 10.05.2023.godine i 22.11.2024.godine, takođe nezakoniti dokazi, s obzirom da branilac okrivljenog nije ni osporavao zakonitost istih u smislu njihove sadržine, već iz razloga što su proizašli iz dokaza koji su po oceni branioca nezakoniti (tzv. “plodovi otrovnog drveta“).

Branilac okrivljenog ističe u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti da potvrde o privremeno oduzetim predmetima Ku.br.880/21, LS 1034/21 od 10.12.2021.godine i Ku.br.880/21, LS 1032/21 od 10.12.2021.godine, kojima su od okrivljenog oduzeti mobilni telefoni i opojna droga, takođe predstavljaju nezakonite dokaze, iz razloga što je okrivljeni Brahim Hoti državljanin Republike Albanije i ne poznaje srpski jezik, pa je samim tim tokom celog postupka bilo neophodno učešće sudskog tumača, pa su samim tim i potvrde o privremeno oduzetim predmetima morale biti prevedene na albanski jezik i pismo, uz obavezno prisustvo sudskog tumača navedenoj radnji. Kako su sporne potvrde potpisane isključivo od strane okrivljenog i ovlašćenog službenog lica, što znači da okrivljenom navedeno pismeno niko nije pročitao, niti preveo na albanski jezik iz čega proizilazi da okrivljeni nije znao šta potpisuje, pa je samim tim, po oceni branioca, povređeno i pravo na odbranu okrivljenog. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, odnosno da sud nije primenio odredbu člana 11. ZKP. Kako povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković