U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog. Rešenjem tuženog br. ... od 10.02.2014. godine, otkazan joj je ugovor o radu od 14.09.2004. godine (zbog povrede radne obaveze učinjene 17.01.2014. godine). Protiv tog rešenja tužilja je pokrenula sudski postupak. Inspekcija rada je svojim rešenjem odložila izvršenje pomenutog rešenja o otkazu ugovora o radu do pravnosnažnog okončanja spora i tužilju vratila na rad kod tuženog. Novim rešenjem tuženog br. ... od 08.01.2015. godine, tužilji je ponovo otkazan ugovor o radu (zbog povrede radne obaveze učinjene 23.12.2014. godine). I protiv tog rešenja je tužilja pokrenula sudski spor. Pravnosnažnim sudskim presudama Osnovnog suda u Despotovcu P1 434/14 od 18.03.2016. godine i P1 194/15 od 18.02.2016. godine (pravnosnažna 07.02.2027. godine), poništena su oba rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad. Tuženi nije postupio po toj obavezi i tužilju nije vratio na rad. Zbog toga je tužilja u maju 2017. godine pokrenula izvršni postupak radi vraćanja na rad. U međuvremenu, privremenim rešenjem RFPIO - Filijala Ćuprija D broj 63980 od 27.05.2015. godine, tužilji je utvrđeno pravo na starosnu penziju, sa pravom na isplatu od 28.02.2015. godine. Novim rešenjem tuženog br. ... od 25.05.2017. godine, tužilji je ponovo otkazan ugovor o radu ali ovoga puta zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju i određeno da joj prestaje radni odnos sa danom 11.02.2016. godine (s pozivom na član 191. u vezi člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu). Delimičnom presudom Osnovnog suda u Despotovcu P1 4/20 od 31.05.2021. godine (donetom u ovom postupku), koja je postala pravnosnažna 01.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji br. ... od 25.05.2017. godine, a stavom drugim izreke odlučeno da će o preostalom delu tužbenog zahteva (utvrđenje da je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 11.02.2016. godine do 29.05.2017. godine) i troškovima postupka sud odlučiti naknadno konačnom presudom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 11.02.2016. godine do 29.05.2017. godine, primenom odredbe člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, nalazeći da je pravna posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu (pravnosnažnom delimičnom presudom Osnovnog suda u Despotovcu P1 4/20 od 31.05.2021. godine) restitucija odnosno vraćanje u stanje radno-pravnog statusa zaposlenog - ovde tužilje koje je postojalo pre donošenja nezakonitog akta poslodavca.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovu pravnu arugmentaciju prvostepenog suda, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 191. Zakona o radu koji propisuje pravo zaposlenog na restituciju u vidu vraćanja na rad, isplate naknade štete i uplate pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio, a ne i na zasnivanje radnog odnosa (utvrđenje postojanja radnog odnosa) kako je to traženo tužbenim zahtevom.

Vrhovni sud nalazi da se neosnovano revizijom pobija pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/05...13/17-US), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Prema stavu 2. istog člana, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Prema stavu 6. istog člana, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Prema stavu 7. istog člana, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana. Prema stavu 8. istog člana, ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

Prema članu 175. Zakona o radu, radni odnos prestaje: 1) istekom roka za koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju; 3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;6) smrću zaposlenog;7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Tužilja svoj tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari zasniva na činjenici da su sva rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu (od 10.02.2014. godine, 08.01.2015. i 25.05.2017. godine) poništena pravnosnažnim sudskim presudama. Posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je restitucija, odnosno vraćanje u stanje radno-pravnog statusa zaposlenog - ovde tužilje koje je postojalo pre donošenja nezakonitog akta poslodavca - ovde tuženog, pri čemu su pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa regulisane članom 191. Zakona o radu (vraćanje na rad, isplata naknada štete i uplata pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio), koji se kao lex specialis primenjuje i na rešenje konkretnog pravnog odnosa. Naime, takvim zakonskim rešenjem otklanjaju se negativne posledice donetog rešenja o prestanku radnog odnosa, s obzirom na to da uplatom pripadajućih doprinosa dolazi do povezivanja staža zaposlenog za period od momenta njegovog odjavljivanja kod nadležnog organa do reintegracije u radni osnos. Time se zaposlenom omogućava da ostvari određena prava kojih je bio lišen za period u kome nije radio kod poslodavca, pri čemu i sam zakonodavac ograničava obim tih prava odnosno decidno propisuje koja prava zaposleni može osnovano da potražuje u sudskom postupku, a u koja prava, i prema stavu Vrhovnog suda, ne ulazi pravo na utvrđenje da je zaposleni bio u radnom odnosu kod poslodavca, pa se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna delimična presuda Osnovnog suda u Despotovcu P1 4/20 od 31.05.2021. godine kojom je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji broj ... od 25.05.2017. godine i naloženo vraćanje tužilje na rad predstavljala bi osnov za restituciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu (vraćanje na rad, isplata naknada štete i uplata pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio), ali ova sudska odluka sama po sebi nije pravni osnov za utvrđenje postojanja radnog odnosa za period u kom tužilja nije radila (period od 11.02.2016. godine do 29.05.2017. godine). Član 191. Zakona o radu, propisuje isključivo pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa, dok se postojanje radnog odnosa može utvrđivati samo na osnovu ugovora o radu ili ispunjenosti uslova za preobražaj radnog odnosa iz člana 32. stav 2. ili člana 37. Zakona o radu. Osim toga, prema stanju spisa tužilja već vodi protiv tuženog pred prvostepenim sudom postupak P1 77/17 za naknadu štete u vidu izgubljenih zarada, sa pripadajućim doprinosima, po osnovu iz člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Predmet ocene revizjskog suda nisu bili navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, jer to nije dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneto je na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković