Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2135/24 od 30.05.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca-protivtuženih, kojim su tražili da sud obaveže tuženog da na ime naknade pogrebnih troškova za sahranu sada pokojnog GG isplati iznos od 35.726,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.12.2017. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca-protivtuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog- protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju protiv stava prvog i trećeg izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povrede odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su pravni sledbenici sada pokojnog GG, koji je bio radnik tuženog, i to tužilja AA, supruga, a tužioci BB i VV, sin i ćerka. Pokojni Žovorad je bio radnik tuženog sve do 28.07.2003. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu, kao tehnološkom višku, zbog čega je pokrenuo radni spor radi poništaja tog rešenja. U toku trajanja radnog spora je preminuo ...2007. godine, a postupak su nastavili njegovi pravni sledbenici, ovde tužioci. Spor je okončan pravnosnažnom presudom Apelacionog suda Gž1 6127/13 od 14.11.2014. godine, kojom je poništeno rešenje o otkazu, kao nezakonito. Tužioci su tražili i naknadu pogrebnih troškova za sahranu.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilaca jer tužioci nisu dokazali visinu troškova pogrebnih usluga.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilaca shodno čl. 62. i 33. Kolektivnog ugovora tuženog br.47 od 30.10.2006. godine i čl. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, zaključivši da tužiocima, kao supružniku i deci preminulog, pripada pravo na traženu naknadu pogrebnih troškova, jer je pok. GG bio zaposlen kod tuženog u momentu smrti, s obzirom da je pravnosnažnom odlukom Apelacionog suda Gž1 6127/13 od 14.11.2014. godine utvrđeno da mu je nezakonito prestao radni odnos. Visina naknade je određena imajući u vidu izveštaj Repubičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o utvrđivanju visine naknade pogrebnih troškova za 2017. godinu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 62. Kolektivnog ugovora tuženog broj 47 od 30.10.2006. godine, propisano je da u slučaju smrti zaposlenog, članovima njegove uže porodice pripada naknada troškova pogrebnih usluga, a zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice (pod članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca). Članom 33. Opšteg kolektivnog ugovora propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga.

U konkretnom slučaju, tužioci, kao bračni drug i deca pokojnog GG, u smislu čl. 62. i 33. Kolektivnog ugovora tuženog, imaju pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga, jer je u momentu smrti, pokojni GG bio zaposlen kod tuženog, s obzirom da je odlukom Apelacionog suda Gž1 6127/13 od 14.11.2014. godine utvrđeno da mu je radni odnos prestao nezakonito, i to u visini koja je utvrđena na osnovu izveštaja Repubičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom člana 165. ZPP.

Tuženi većim delom u reviziji osporava činjenično stanje što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Takođe, tuženi u reviziji ponavlja žalbene navode koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, za koje je taj sud dao jasne i pravilne razloge koje revizijski sud prihvata.

Tuženi nije uspeo u revizijskom postupku zbog čega mu, saglasno odredbi člana 153. ZPP, ne pripadaju troškovi revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga na nosnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković