Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13780/2025
18.06.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Mitrović, advokat u ..., protiv tuženog Grad Kragujevac, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Kragujevca, radi naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1678/25 od 18.06.2025. godine, u sednici održanoj 18.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1678/25 od 18.06.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1678/25 od 18.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 587/25 od 11.03.2025. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za bespravno oduzetu nepokretnost označenu kao kp 5802/2, bliže opisanu u stavu prvom izreke, isplati naknadu u iznosu od 470.825,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.03.2025. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 171.957,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1678/25 od 18.06.2025. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu. Odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, saglasno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, tuženi Grad Kragujevac obavezan je da tužiocu isplati naknadu za faktički eksproprisanu nepokretnost tužioca koja na terenu predstavlja delove Ulica ... i ..., sa celokupnom infrastrukturom, urađenim trotoarima i horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom. Naknada je utvrđena u visini tržišne vrednosti nepokretnosti, na osnovu nalaza veštaka građevinske struke. Takva odluka doneta je primenom odredbe člana 10. stav 10. Zakona o javnoj svojini, prema kojoj se Ulica ... nalazi u javnoj svojini Grada Kragujevca bez obzira što ista nije upisana u Listu nepokretnosti, a u vezi odredbe člana 1. Zakona o planiranju i izgradnji kojom je predviđena obaveza tuženog kao organa lokalne samouprave da pre formiranja ulice sa pratećom infrastrukturom donese plan koji propisuje uslove za izgradnju ulice i drugih objekata od opšteg interesa, što tuženi nije učinio.

Imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom tuženog osporava se utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog za izjavljivanje izuzetno dozvoljene revizije predviđene odredbom člana 404. stav 1. ZPP. S tim u vezi ne može se osporavati utvrđena činjenica da je predmetna nepokretnost oduzeta od tužioca na taj način što je faktički privedena nameni i od nje napravljena saobraćajnica koja je potpuno opremljena saobraćajnom signalizacijom i infrastrukturom, a na kojoj je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi. Stoga, Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem navedenog pravnog pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Kako nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji prvotužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.01.2024. godine, a preinačena 04.11.2024. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude, na dan preinačenja tužbe, iznosi 470.825,47 dinara, odnosno 4.023,58 evra. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.