Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 347/23 od 11.07.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca i žalba tužene su odbijene i potvrđena presuda prvostepenog suda u pobijanom delu odluke o privremenoj meri, samostalnom vršenju roditeljskog prava, dečijem izdržavanju, održavanju ličnih odnosa deteta i majke i odluke o troškovima. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, na koje revizija ukazuje, s obzirom da pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom se primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom, što nije slučaj u ovoj pravnoj stvari. Na druge povrede postupka, zbog kojih se, primenom člana 407. stav 1. ZPP, revizija može izjaviti, revizija ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka razveden je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Senti P2 49/2015 od 12.04.2016. godine. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 196/17 od 05.03.2018. godine mal. VV, rođena ...2007. godine, poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, a tužilac je obavezan da plaća izdržavanje za mal. VV 5.000,00 dinara i regulisano je viđanje mal. VV sa ocem. Presuda apelacionog suda od 05.03.2018. godine je izvršavana prinudnim putem, međutim pošto zakazano prinudno oduzimanje deteta u prostorijama CSR, više puta, nije uspelo, s obzirom da dete nije spremno da pređe kod majke i da će se ponovo vratiti ocu, CSR u Senti je obavezan da ubuduće, svake dve nedelje obaveštava sud o preduzetim merama emotivnog zbližavanja majke i deteta, pa je u poslednjih godinu dana odnos majke i ćerke poboljšan. Tužbu za izmenu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava tužilac je podneo 14.09.2022. godine. Mal. VV je ...2022. godine napunila 15 godina, pohađa prvi razred gimnazije u ..., odličan je đak i uključena je u veliki broj vannastavnih aktivnosti. Psihološkim ispitivanjem intelektualnih sposobnosti utvrđeno je da mal. VV intelektualno funkcioniše na iznad prosečnom nivou, a njena emocionalna zrelost je u skladu sa uzrasnim razvojen i dobro je uklopljena u svoju vršnjačku grupu. Ambiciozna je kada je pitanju školski uspeh i postignuće i odgovorna je i savesna u ispunjavanju školskih i vanškolskih obaveza. Minimalne mesečne potrebe za izdržavanjem mal. VV su oko 25.000,00 dinara. Tužilac (rođen ...1972. godine) je po zanimanju strukovni inženjer ..., zaposlen je, živi u petočlanoj porodici u zajedničkom domaćinstvu sa ćerkama GG rođenom 1999. godine, DD rođenom 2000. godine, mlt. VV i vanbračnom partnerkom. GG i DD studiraju u Mađarskoj. Tužena (rođena ...1975. godine) po zanimanju nastavnik ..., zaposlena je sa zaradom od 85.600,00 dinara, živi kod roditelja odvojeno na spratu kuće. planira preseljenje na adresu u ..., ... br. .. gde je kupila kuću koju adaptira i plaća alimentaciju za GG i DD od oko 80-100 evra. Mal. VV starosti punih 15 godina jasno je izrazila, kako pred stručnim timom organa starateljstva tako i pred angažovanim veštacima psihologom i psihijatrom, svoju želju da živi sa ocem a da sa majkom održava lične odnose kao i do sada. Mišljenje centra je da se u ličnosti oca ne prepoznaju problemi u pogledu samostalnog vršenja roditeljskog prava nad mal. detetom, da otac ima sve relevantne zdravstvene, lične porodične i stambene prilike za udovoljavanje potrebama mal. deteta, da slobodno prihvata izraženo mišljenje mal. deteta sa ostankom kod njega i da je u interesu mal. deteta dalji ostanak sa ocem kao i viđenje sa majkom svakog drugog vikenda od subote do nedelje, svakog drugog verskog i državnog praznika i polovinu zimskog prolećneg i letnjeg raspusta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava izmenili raniju odluku o poveravanju i mal. dete stranaka poverili na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, odredili način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom po predloženom modelu i odmerili visinu doprinosa tužene u izdržavanju mal. deteta od podnošenja tužbe, kako je to bliže navedeno u stavu drugom izreke prvostepene presude.

Revizija neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. U smislu odredbe člana 6. stav 1. Porodičnog zakona svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi najboljim interesom deteta, propisana je odredbom člana 266. stav 1. istog zakona. Pre nego što donese odluku o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava u smislu člana 270. tog zakona, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Porodični zakon u odredbi člana 67. propisuje da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava se sastoji od dužnosti i staranju o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbom člana 68. - 74. Porodičnog zakona, a suština svih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta, što je imperativ kojim su svi dužni da se rukovode. Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe.

Prema odredbama članova 76. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život, ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava kojim se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Ukoliko roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, kao u konkretnom slučaju, ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Procena najboljeg interesa mal. deteta, koja je utvrđena na osnovu stručnog nalaza i mišljenja organa starateljstva i nalazu i mišljenju veštaka psihologa i psihijatra, a koje je ocenjeno u sklopu ostalih izvedenih dokaza, navodima revizije nije dovedena u sumnju. Stručno mišljenje da je u interesu mal. deteta dalji ostanak sa ocem prihvaćeno od strane nižestepenih sudova, dato je, ne samo s obzirom na iskazanu želju deteta da živi sa ocem (u odnosu na koje je nesumljivo utvrđeno da je sposobno da svoje autentično mišljenje jasno izrazi), već i na osnovu detaljne opservacije stranaka, uzrasta mal. deteta i nesumljivo utvrđene privrženosti mal. deteta ocu, koji se o njemu i neposredno i neprekidno stara još od perioda faktičkog prestanka braka sa tuženom.

Najbolji interes mal. deteta, pravilno je utvrđen i prilikom odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa sa majkom, primenom člana 6, 61, 266. stav 1. i 270. Porodičnog zakona. Određen model održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom, u konkretnom slučaju, omogućava dalje održavanje i razvijanje ličnih odnosa između mal. deteta i majke i istovremeno obezbeđuje tuženoj kao majci da aktivno i dalje učestvuje u njegovom čuvanju, podizanju i vaspitavanju i odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na njegov život.

S obzirom na izneto, suprotno ukazivanju revizije, poveravanje mal. deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu uz određeni model viđanja, ne vodi otuđenju mal. deteta od majke, već upravo očuvanju postojećeg životnog kontinuiteta i stabilnosti mal. deteta, saglasno njegovom najboljem interesu.

Odluku o visini doprinosa za izdržavanje mal. deteta nižestepeni sudovi su odredili u skladu sa članom 160., 161 i 162. Porodičnog zakona i dovoljno obrazložili. Mesečnom sumom za koju je obavezana, tužilji neće biti ugrožena njena egzistencija (radno je sposobna i ostvaruje redovna mesečna primanja).

Suprotno navodima revizije, obaveza tužene da doprinosi izdržavanju mal. deteta, predstavlja zakonsku obligaciju zasnovanu na članu 73. i 154. Porodičnog zakona, koja je nastala podnošenjem tužbe. Naime, ranija odluka se odnosi na prethodni pravni režim poveravanja deteta dok se pobijana odluka zasniva na izmenjenim okolnostima utvrđenim u postupku vezano za momenat podnošenja tužbe, pa je i vremensko određivanje obaveze izdržavanja tužene pobijanom presudom bez uticaja na pravnosnažno uređene odnose po tom osnovu pre podnošenja tužbe. Stoga je neosnovano ukazivanje revizije da je pobijanom presudom povređena pravana sigurnost i s tim u vezi da je došlo do uspostavljanja dvostruke obaveze izdržavanja mal. deteta, tužioca i tužene, za isti period. Eventualno preklapanje perioda u pogledu obaveze plaćanja doprinosa koja je po ranijoj presudi ustanovljena na teret oca kao dužnika izdržavanja a po kasnijoj na teret majke kao dužnika izdržavanja, može biti od značaja isključivo za eventualni obračun ili uračunavanja izvršenih davanja po tom osnovu u posebnom postupku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković