Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Kostadinović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole za obrazovanje odraslih Prokuplje, čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2194/24 od 13.11.2024. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2194/24 od 13.11.2024. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 114/23 od 16.01.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje tužene broj .. od 02.08.2019.godine, kojim je tužilji utvrđen prestanak radnog odnosa zasnovan Ugovorom o radu broj .. od 06.04.2015. godine zbog otkaza od strane zaposlenog i rešenja ministra o prestanku radne dužnosti direktora broj 119-01- 00067/2018-07/532 od 10.04.2018. godine, zaključno sa 03.08.2019. godine, što je tužena dužna da prizna. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja diplomirani ... VII/1 stepena stručnosti, u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene počev od 01.09.2008. godine i naloženo tuženoj da tužilju vrati na rad i rasporedi je na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njenog obrazovanja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 246.375,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2194/24 od 13.11.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj .. od 02.08.2019. godine kojim je tužilji utvrđen prestanak radnog odnosa zasnovan ugovorom o radu od 06.04.2015. godine zbog otkaza od strane zaposlenog i rešenjem ministra o prestanku radne dužnosti direktora od 10.04.2018. godine kao i da se obaveže tuženi da to prizna i trpi. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 394.875,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), pa je ocenio da je izjavljena revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod Radničkog univerziteta „Tihomir Stanković“ Prokuplje po osnovu ugovora o radu od 25.09.2006. godine, na radnom mestu stručnog saradnika, na određeno vreme počev od 01.09.2006. godine do izbora kandidata po raspisanom konkursu. Odlukom Osnovne škole za obrazovanje odraslih od 25.08.2008. godine, tužilja po obrazovanju diplomirani ... zaposlena na Radničkom univerzitetu „Tihomir Stanković“ Prokuplje, postavljena je za v.d. direktora ove ustanove najduže do šest meseci od dana stupanja na dužnost 1.09.2008. godine, kao i da joj je za vreme obavljanja te dužnosti miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljena. Ugovorom o radu od 11.11.2008. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tužene do donošenja konačne odluke po konkursu. Rešenjem tužene od 19.10.2009. godine za v.d. direktora tužene izabrana je tužilja kao zaposlena u tuženoj školi, najduže šest meseci po stupanju na dužnost dana 19.10.2009. godine. Odlukom tužene broj .. od 13.12.2010. godine tužilja je izabrana za direktora tužene na mandat od četiri godine od stupanja na dužnost dana 16.03.2011. godine kao i da joj za vreme obavljanja dužnosti direktora miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je izabrana. Ugovorom o radu broj .. od 15.03.2011. godine tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme radi obavljanja dužnosti direktora do 16.03.2015. godine, nakon čega je 17.03.2015. godine zaključila ugovor o radu sa tuženom na određeno vreme radi obavljanja dužnosti v.d. direktora do pristizanja saglasnosti na Odluku Školskog odbora ili isteka roka od 30 dana. Rešenjem tužene broj .. od 03.04.2015. godine tužilja je izabrana za direktora tužene na mandat od četiri godine i određeno je da stupa na dužnost 06.04.2015. godine do 05.04.2019. godine. Tužilja je 12.02.2018. godine podnela ostavku na radno mesto direktora škole zbog održavanja trudnoće, nakon čega se nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta. Rešenjem tužene od 23.07.2018. godine radni odnos tužilje produžen je do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Tužena je 02.08.2019. godine donela rešenje broj .. kojim je utvrđeno da tužilji zaposlenoj na poslovima direktora škole, prestaje radni odnos zasnovan ugovorom o radu od 06.04.2015. godine i rešenja ministra o prestanku dužnosti direktora zaključno sa 03.08.2019. godine. Tokom postupka dostavljen je Zaključak tužene od 16.12.2022. godine da se nisu stekli uslovi za donošenja odluke po žalbi tužilje kojom se pobija rešenje direktora škole o prestanku radnog odnosa tužilje od 02.08.2019. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog stupanjem na rad 01.09.2008. godine i da je na taj način tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Između poslodavca prethodnika i poslodavca sledbenika nije bilo preuzimanja zaposlenih, već je tužilja nakon osnivanja Osnovne škole za obrazovanje odraslih nastavila rad kod novoosnovane škole i prijavljena na obavezno socijalno osiguranje 01.10.2008. godine. Imajući u vidu rešenja o mirovanju radnog odnosa tužilje iz 2009. i 2010. godine u kojima je navedeno da tužilji na radnom mestu profesor ... i profesor ... miruje radni odnos kod tužene, prvostepeni sud je ocenio da tužilja nije otkazala ugovor o radu tuženom, već je podnela ostavku na radno mesto direktora koje nije mogla da obavlja iz ličnih razloga i potreba održaanja trudnoće. Kako prestanak dužnosti direktora nije zakonom predviđen osnov za prestanak radnog odnosa, to je prvostepeni sud zaključio primenom odredbe člana 32. Zakona o radu da je tužilja stupanjem na rad 01.09.2018. godine bez zaključenog ugovora o radu uspostavljen radni odnos između poslodavca i zaposlenog koji po sadržini i kvalitetu je imao sve karakteristike radnog odnosa i da je prijavljena na obavezno socijalno osiguranje, to je usvojen tužbeni zahtev za utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme i poništeno je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa sa obavezom tužene da je vrati na rad.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu kojim je tražen poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa primenom odredaba člana 1. i 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, nalazeći da je protekom roka na koji je tužilja imenovana na dužnost direktora, te protekom roka na koji je tužilja ugovorom o radu zasnovala radni odnos, postojao pravni osnov za donošenje osporenog rešenja, a koje je doneto nakon isteka korišćenja prava tužilje na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. U delu kojim je odlučeno o zahtevu tužilje da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene počev od 01.09.2008. godine, te da se vrati na rad i rasporedi je na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njenog obrazovanja, drugostepeni sud je ukino prvostepenu presudu primenom odredbe člana 393. stav 1. u vezi člana 386. stav 4. ZPP ocenom da je prekoračen tužbeni zahtev, imajući u vidu da je podneskom od 09.01.2023. godine preciziran zahtev kojim je tražen samo poništaj otkaznog akta, da u tom podnesku nije istaknut zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa i vraćanje na rad, zbog čega se smatra da je tužba u tom delu povučena.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 393. stav 1. ZPP, zbog čega se pobijana odluka ne može ispitati sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Iz spisa proizlazi da su podnetom tužbom u ovoj pravnoj stvari istaknuta su dva kumulativna tužbena zahteva i to zahtev za ocenu zakonitosti prvostepenog rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa, kao i zahtev za utvrđenje da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme i vraćanje na rad.

Kako je zbog pogrešne pravne pouke tužilja podnela tužbu neposredno sudu, to je po primedbama i nalogu iz rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž1 3912/2021 od 17.01.2022. godine prvostepeni sud rešenjem P1 od 08.12.2022. godine prekinuo postupak raspravljanja u ovoj pravnoj stvari, kako bi se tužilji omogućilo korišćenje pravnog sredstva izjavljivanjem žalbe drugostepenom organu poslodavca, školskom odboru, a u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. U toku parnice tužilja je izjavila žalbu školskom odboru, koji je zaključkom od 16.12.2022. godine konstatovao da se nisu stekli uslovi za donošenja odluke po žalbi tužlje kojom se pobija rešenje direktora škole o prestanku radnog odnosa tužilje od 02.08.2019. godine. Nakon postupanja po primedbama i nalogu suda, tužilja je podneskom od 09.01.2023. godine, koji označava kao predlog za nastavak postupka i proširenje tužbenog zahteva, precizirala tužbeni zahtev tako što je pored zahteva za poništaj prvostepene odluke (rešenja tužene od 02.08.219. godine) tražen poništaj i drugostepene odluke poslodavca (zaključka školskog odbora od 16.12.2022. godine). Do okončanja rasprave iz spisa predmeta ne proizilazi da je tužilja povukla tužbu u delu zahteva da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme od 01.09.2008. godine, te da se vrati na rad.

Sledom iznetog, ne može se prihvatiti stanovište drugostepenog suda da je podneskom tužilje od 09.01.2023. godine, delimično povučena tužba u smislu člana 200. stav 4. ZPP i da je time došlo do povlačenja drugog kumulativnog zahteva koji je istaknut u tužbi, jer to ne podrezumeva smanjene visine tužbenog zahteva kao uslova za primenu navedene odredbe. Zato je posledično pogrešan i zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud odlučivanjem o zahtevu da se utvrdi da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme i obavezi tužene da je vrati na rad, prekoračen tužbeni zahtev i da je time dosuđeno više od onoga što je traženo u smislu odredbe člana 393 stav 1. ZPP. Na taj način u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 371. stav 1, u vezi sa članom 393. stav 1. ZPP, zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta, pri tom imajući u vidu da od zahteva za utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme zavisi i zahtev za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa.

S obzirom na učinjenu bitnu povredu u postupku pred drugostepenim sudom, po oceni Vrhovnog suda, za sada se ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava od strane ovog suda.

Iz navedenog razloga, predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene i ukinuta je i odluke o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković