Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4074/24 od 31.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1816/22 od 10.06.2024. godine u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 342.215,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 280.125,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu – preinačujućeg dela, kao i protiv odluke o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije članom 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podoficir Vojske Srbije sa činom zastavnika na službi u VP ..., u sastavu 204. vazduhoplovne brigade. Tužilac nije zaključio ugovor o radu jer se u vojsci naredbama postavljaju na određena formacijska mesta i dobijaju zadatke pretpostavljnih starešina u skladu sa pravilima službe. Tokom postupka je utvrđeno da je, postupajući po naredbama, tužilac i kolege iz voda, pored obavljanja dužnosti svog F/M u redovnom radnom vremenu i redovnim dežurstvima, provode unazad više godina na dežurstvima u sistemu PVO po tri ili više dana neprekidno, a po 24 časa dnevno i sve to više puta mesečno, za šta ne dobijaju naknadu niti slobodne dane. Rešenjem Vojne pošte broj ... Int. broj 03-1/70-134 od 01.07.2011. godine tužiocu, postavljenom na mirnodopskoj formaciji i sistematizaciji na F/M tehničar za elektronsku opremu u Odeljenju za održavanje izviđačke opreme 4 za vazduhoplovno-tehničko održavanje VP ..., određen je koeficijent prema položaju od 0,77 i koeficijent prema činu od 0,40. Po osnovu posebnih uslova službe u VS tužiocu je određen dodatni koeficijent u vidu 25% od osnovnog koeficijenta. Po osnovu vršenja službe u jedinici ranga brigade određen mu je i dodatni koeficijent za posebne uslove službe zbog težine, karaktera i trajanja rada, odnosno posla u iznosu od 0,113, a po osnovu navršenih godina rada u radnom odnosu i dodatak na platu od 7,6% koji će se uvećati za 0,4% od plate za svaku sledeću navršenu godinu rada u radnom odnosu. Prema dopunskom nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđeno je da je tužilac ostvario 1.032 sata noćnog rada, 208 sati prekovremenog rada koji je plaćen kao redovni rad i 264 sata prekovremenog rada za praznike.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi Zakona o Vojsci Srbije i Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu na isplatu novčanih iznosa na ime uvećane zarade za neplaćeni prekovremeni rad, prekovremeni rada koji je plaćen kao redovni, prekovremeni noćni rad i prekovremeni rad za vreme praznika u spornom periodu, i na te iznose uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, na osnovu odredaba člana 2. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, s pozivom na odredbe člana 83, člana 85, 98, 141. i 142. Zakona o Vojsci Srbije, člana 34. i člana 57. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Tužilac nije podnosio zahtev nadležnom starešini za priznavanje slobodnih sati na ime prekovremenog rada, a za ostvarivanje prava po osnovu prekovremenog rada bilo je neophodno da se obrati starešini vojne jedinice radi priznavanja i konkretizovanja tog prava, odnosno utvrđivanja prava na slobodne sate kao pravila, ili prava na isplatu uvećane plate kao izuzetka, za koje je potrebno utvrditi ispunjenost predviđenih uslova (nemogućnost korišćenja slobodnih sati zbog obimnosti prekovremenog rada i postojanje saglasnosti ministra odbrane za isplatu prekovremenog rada). O pravu tužioca na uvećanu platu za prekovremeni rad odlučuje rešenjem nadležni starešina. Takav akt ima svojstvo upravnog akta čija se sudska kontrola ostvaruje u upravnom sporu. Kako tužilac za period potraživanja nije preduzeo sve potrebne radnje radi ostvarivanja prava na naknadu za prekovremeni rad, niti mu je to pravo priznato u upravnom postupku rešenjem nadležnog starešine, nema nezakonitog, odnosno nepravilnog rada državnih ograna, službenih lica, a time ni uslova za građansko-pravnu odgovornost države za naknadu štete u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga tužilac nema pravo na traženu isplatu naknade za prekovremeni rad u spornom periodu.

Po nalaženju Vrhovnog suda, nesnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Rad duži od punog radnog vremena predviđen je članom 83. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/07 ... 109/25), kao elemenat posebnih uslova pod kojima profesionalno vojno lice (oficir, podoficir i profesionalni vojnik) vrši službu u Vojsci Srbije, zbog kojih se utvrđuje koeficijent za obračun plate koji je za 20% do 50% veći od koeficijenta utvrđenog na osnovu položaja i čina, a u okviru sredstava za plate obezbeđenih u budžetu Republike Srbije namenjenim za finansiranje odbrane. Prema stavu 2. tog člana, pod radom dužim od punog radnog vremena iz stava 1. istog člana smatra se rad u slučaju preduzimanja mera pripravnosti, uzbune u jedinici, odnosno ustanovi, za vreme vojnih vežbi, borbe protiv elementarnih nepogoda, dežurstva ili sličnih dužnosti u komandi, jedinici ili ustanovi Vojske Srbije, kao i u prilikama koje zahtevaju da se produži započeti rad čije bi obustavljanje ili prekidanje imalo štetne posledice za operativnu sposobnost komande, jedinice odnosno ustanove, ili bi bila naneta materijalna šteta, ili ugroženi životi i zdravlje vojnih lica i drugih građana.

Odredbom člana 15. stav 1. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“, broj 10 od 20.04.2017. godine - prečišćeni tekst) propisano je da oficiru, odnosno podoficiru u radnom odnosu na određeno vreme i profesionalnom vojniku, zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u Vojsci Srbije propisanih članom 83. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije, pripada koeficijent za posebne uslove službe u Vojsci Srbije u visini 20% od osnovnog koeficijenta.

Međutim, odredbom člana 98. Zakona o Vojsci Srbije propisano je da je profesionalno vojno lice dužno da radi duže od punog radnog vremena kad potrebe službe to zahtevaju, uz pismeni nalog nadležnog starešine (stav 1), s`tim što takav prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedeljno niti duže od četiri sata dnevno (stav 2), izuzev u slučajevima predviđenim u trećem stavu tog člana. Prema članu 85. stav 1. navedenog zakona, profesionalnom vojnom licu uvećava se plata za časove noćnog rada, rada u dane praznika koji su zakonom određeni kao neradni dani i rada dužeg od punog radnog vremena, osim rada dužeg od punog radnog vremena iz člana 83. tog zakona.

Odredbom člana 35. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, pored ostalog, propisano je: da profesionalnom pripadniku Vojske Srbije za svaki sat koji, po pisanom nalogu nadležnog starešine, radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) pripada sat i po slobodno (stav 1); da se prekovremeni rad tromesečno preračunava u slobodne sate koje profesionalni pripadnik Vojske Srbije mora da iskoristi najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kojem ih je ostvario (stav 2); da se izuzetno, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije koji ne može da iskoristi slobodne sate zbog toga što priroda poslova radnog mesta zahteva tako obiman prekovremeni rad, može isplatiti dodatak za svaki sat prekovremenog rada koji iznosi 26% vrednosti radnog sata plate, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra odbrane (stav 3); da profesionalnom pripadniku Vojske Srbije koji prekovremeno radi u slučajevima propisanim članom 83. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije ne pripada uvećanje iz člana 32. i 33. Pravilnika (noćni rad i rad na dane praznika koji nije radni dan) i iz stava 1. i 3. ovog člana (stav 4).

Dakle, za rad duži od punog radnog vremena iz člana 83. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije tužilac nema pravo na uvećanje plate jer mu je za takav rad osnovni koeficijent za obračun plate uvećan za 20%. Za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) iz člana 98. stav 1. navedenog zakona, tužilac po pravilu ima pravo na slobodne sate (sat ipo za svaki sat prekovremenog rada) a samo izuzetno, pod uslovima iz člana 35. stav 3. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, može mu se isplatiti zarada uvećana za 26% vrednosti radnog sata.

Prema odredbama članova 141. i 142. Zakon o Vojsci Srbije, o pravima i obavezama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije odlučuje se u upravnom postupku. U prvom stepenu, o pravu tog lica odlučuje starešina komande jedinice ili vojne ustanove, a o žalbi na rešenje doneto u prvom stepenu odlučuje starešina vojne jedinice ili ustanove koji je neposredno pretpostavljeni starešini koji je doneo ožalbeno rešenje. Protiv odluke u drugom stepenu ili u slučaju „ćutanja administracije“, stranka može da pokrene upravni spor.

Odredbom člana 52. stav 3. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije propisano je da nadležni starešina rešenjem utvrđuje i dodatke na platu (izuzev dodatka za noćni rad i rad u dane praznika koji nisu radni dani, a koji se ostvaruje na osnovu radne liste), naknadu plate (izuzev naknade plate za vreme odsustva sa rada na dan praznika koji je neradni dan, a koja se ostvaruje na osnovu radne liste), otpremnini, jubilarnoj nagradi.

Iz izloženog, po stanovištu Vrhovnog suda sledi da je za ostvarenje prava po osnovu prekovremenog rada tužioca bilo neophodno obraćanje starešini vojne jedinice radi priznavanja i konkretizovanja tog prava - utvrđivanja prava na slobodne sate, kao pravila ili prava na isplatu uvećane plate, što je izuzetak za koji je potrebno utvrditi ispunjenost predviđenih uslova - nemogućnost korišćenja slobodnih sati zbog obimnosti prekovremenog rada i postojanje saglasnosti ministra odbrane za isplatu prekovremenog rada. Sve to utvrđuje nadležni starešina svojim rešenjem donetim po pravilima upravnog postupka, kroz prvi i drugi stepen odlučivanja, a sudska kontrola takvih odluka je propisana kroz upravni spor.

Stoga, u situaciji kada tužilac nije podnosio zahtev nadležnom starešini za priznavanje slobodnih sati na ime prekovremenog rada ili utvrđenje prava na isplatu uvećane plate, nema osnova za njegovo potraživanje, koje bi mu bilo moguće dosuditi samo po pravilima o naknadi štete, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa koji mu nije omogućio korišćenje slobodnih sati priznatih pravnosnažnim rešenjem nadležnog starešine, odnosno nije izvršio isplatu novčanog iznosa utvrđenog takvim rešenjem.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković