Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Miloša Simonovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.681/2024 od 30.07.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu 22Kž1.br.173/25 od 09.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Miloša Simonovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.681/2024 od 30.07.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu 22Kž1.br.173/25 od 09.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.681/2024 od 30.07.2025. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ i izrečene su im uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 (šest) meseci koje se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo, te su okrivljeni istovremeno osuđeni na novčane kazne u iznosu od po 50.000,00 (pedesethiljada) dinara koje su dužni da plate u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učine iste će se zameniti kaznama zatvora i to svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne jednim danom zatvora. Okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu iznos od 30.864,18 dinara, kao i da na ime paušala plate sudu iznose od po 8.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Leskovcu 22Kž1.br.173/25 od 09.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Miloša Simonovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.681/2024 od 30.07.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Miloš Simonović, navodeći kao razlog pobijanja povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a u obrazloženju zahteva povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. ZKP preinači presude Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.681/2024 od 30.07.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu 22Kž1.br.173/25 od 09.10.2025. godine tako što će prema okrivljenima odbiti optužbu ili da u celini ukine navedene presude i predmet vrati na novi postupak.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenih AA i BB kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da je sud u konkretnom slučaju trebalo da reši u korist okrivljenih, budući da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da su okrivljeni učinili krivično delo građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ, a ne da sve sporne činjenice tumači na štetu okrivljenih. Pored toga, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i pogrešno ocenio izvedene dokaze, a posebno iskaz svedoka VV i nalaz i mišljenje veštaka geodetske struke Gorana Stojanovića, dajući pri tome sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama, a iz koje po braniocu nedvosmisleno proizilazi da je sud pogrešno zaključio da se radi o novoizgrađenom objektu za koji je potrebno pribavljanje građevinske dozvole, a ne o rekonstrukciji postojećeg pomoćnog objekta u poljoprivrednom gazdinstvu, pogrešno utvrđujući po braniocu i vreme izvođenja radova pošto su radovi na rekonstrukciji postojećeg objekta završeni 2016. ili 2017. godine, a 2021. godine je samo izvršena zamena crepa, tako da je po braniocu u konkretnom slučaju došlo i do nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja protiv okrivljenih, pri čemu je po braniocu u konkretnom slučaju trebalo odrediti i veštačenje od strane veštaka građevinske struke, a koji svi navodi branioca okrivljenih suštinski predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP. Osim toga, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da u obrazloženjima pobijanih presuda nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude dao valjane razloge o svim bitnim žalbenim navodima odbrane i to posebno o žalbenim navodima kojima je ukazano da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje koje je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 16. stav 5, člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Miloša Simonovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković