Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 3366/23 od 27.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženog Grada Novog Sada i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 4282/22 od 15.09.2023. godine u celosti u odnosu na tuženi Grad Novi Sad. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog Grada Novog Sada za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Grad Novi Sad je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocima naknade za deo kat. parcele .../... KO ... u površini od 362m2 u kom delu je ova parcela planskim dokumnetom predviđena za javnu površinu – ulicu, odnosno linijski objekat javne namene – ulicu i prema faktičkom stanju taj deo se koristi kao saobraćajna površina i dostupan je za korišćenje neograničenom broju lica za javni saobraćaj. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen i dosuđena im naknada u visini tržišne vrednosti za faktički oduzetih 362m2, srazmerno velični suvlasničkog udela svakog od njih, doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a revizijom tuženog se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Nardone banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužioci su, kao formalni suparničari, na osnovu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku, tužbu radi naknade za oduzeto zemljište podneli 30.05.2022. godine, a vrednost predmeta spora za tužioca AA i BB je 1.062.457,92 dinara i za tužilju VV 2.124.915,84 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ni za jednog od tužilaca, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 303. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković