U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Kitanović Bašić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik VV, radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 102/26 od 25.02.2026. godine, u sednici veća održanoj 15.05.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužilje se DELIMIČNO USVAJA, PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 102/26 od 25.02.2026. godine, tako što se tuženom BB zabranjuje svako dalje uzmeniravanje tužilje AA, neposredno i telefonom, počev od 15.05.2026. godine kao dana presuđenja, u trajanju od godinu dana.

U preostalom delu revizija izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 102/26 od 25.02.2026. godine se ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu je doneo presudu P2 1291/2024 dana 25.11.2025. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev tužilje da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici i da se tuženom zabrani da kontaktira i prilazi tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i približavanje mestu stanovanja tužilje i mestu rada ... – ..., Ulica ... br ..., kao i svako drugo uznemiravanje neposredno i telefonom počev od dana presuđenja pa u trajanju od godinu dana kao i da se tuženi obaveže da tužilji naknadi troškove postupka, te odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sudi u Novom Sadu je presudom Gž2 102/26 od 25.02.2026. godine, odbio žalbe parninčnih stranaka i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1291/2024 od 25.11.2025. godine, te odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija delimično osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ne stoje navodi revizije o bitnim povredama odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je protivna navodima revizije, drugostepeni sud cenio bitne žalbene navode tužilje i nema takvih kontradiktornosti u razlozima prvostepene presude koje bi bile od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, kako to smatra tužilja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, parnične stranke su bračni supružnici, a njihova zajednica života prekinuta je 13.08.2023. godine, kada su parnične stranke sa zajedničkim maloletnim detetom boravile u poseti rodbini u ..., nakon čega je po povratku usled saznanja da je tužilja u emotivnoj vezi sa drugim muškarcem, što je saznao čitajući poruke iz njenog telefona, tuženi ostavio tužilju na bezinskoj pumpi, a nastavio put kući sa maloletnim detetom. Tužilju je ostavio bez ličnih dokumenata, mobilnog telefona i dr, tako da se tužilja u ... vratila autostopom. Nakon navedenog događaja je tuženi tužilji slao poruke uvredljive sadržine. Tuženom su 21.10.2023. godine izrečene hitne mere zabrane prilaska i kontaktiranja tužilje, koje su produžene rešenjem suda, prema stanju u spisima predmeta do 22.11.2023. godine. Tuženi je poštovao izrečene mere. Utvrđeno je da je jednom prilikom došao ispred zgrade u kojoj tužilja radi, ali joj tom prilikom nije prilazio. Nakon prekida zajednice života ne žive zajedno a komunikacija im je svedena uglavnom na pitanje u vezi sa zajedničkim detetom. Utvrđeno je da je komunikacija između parničnih stranaka poremećena, da nisu spremni da preuzmu odgovornost za svoje postupke, da se međusobno optužuju za sporne situacije i događaje. Sudovi su zaključili da strah kod tužilje koji tvrdi da je ima zbog dopisivanja sa tuženim nije opravdan, na osnovu toga što tužena odgovara. Naime, u narednom periodu tuženi jeste slao poruke uvredljive sadržine, koje su ponekad imale kontekst pretnji, ali je takva komunikacija između parničnih stranaka bila obostrana, te prvostepeni sud smatra da ponašanje tuženog nije dovelo do osećanja straha i ugroženosti, narušenog spokojstva, mira i bezbednosti tužilje. Činjenica da se tužilja javljala lekara ne mora nužno značiti da je u tom trenutku osećala strah od ponašanja tuženog, već po mišljenju prvostepenog suda tužilja se oseća nelagodno zbog novonastale situacije i prestanka zajednice života sa tuženim na opisani način, naročito uzimajući u obzir događaje iz avgusta, a da se ona javljala lekaru tek u novembru mesecu. Konačno, prvostepeni sud smatra da zbog smirivanja konfliktnih situacija između parničnih stranaka i držanja tuženog nakon spornog događaja, te nepostojanja straha tužilje, izricanje mera zaštite od nasilja u porodici nije opravdana.

Drugostepeni sud je polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici protiv tuženog, u smislu odredaba porodičnog zakona. Prema oceni drugostepenog suda radi se o situaciji u kojoj je došlo do verbalne i neprimerene komunikacije, do uvrada i pretnji, ali sa obe strane, što ne predstavlja dovoljan osnov za izricanje mera zaštite u trenutku presuđenja, naročito nakon prekida zajednice života stranaka i izricanja hitnih mera koje su nesumnjivo ostvarile svoju svrhu. Ne postoji realna i neposredna opasnost po tužilju, subjektivni osećaj straha koji nije praćen objektivnim pokazateljima aktuelne ugroženosti u vreme presuđenja nije dovoljan osnov za izricanje mera. Protek vremena od događaja iz avgusta 2023. godine uz poštovanje izrečenih hitnih mera od strane tuženog, odsustvo novih incidenata i nalazi organa starateljstva ukazuju da u momentu donošenja odluke nisu postojali zakonski uslovi za izricanje mera zaštite. Pored navedenog, provstepeni sud pravilno ukazuje i na sadržinu poruka koje je tužilja upućivala tuženom, iz čije sadržine se takođe ne može izvesti zaključak o postojanju straha od tuženog, u objektivnom smislu.

Vrhovni sud je ocenom utvrđenog činjeničnog stanja, razloga pravnosnažnog presuđenja i navoda revizije tužilje ocenio da je revizija delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, postoji problem u komunikaciji između stranaka, koji može izazvati stres, nepoverenje, nelagodnost, uključujući izražavanje pogrdnih reči. Zbog toga Vrhovni sud ocenjuje da postoji potreba za određivanjem mere zaštite protiv tuženog, koji vrši nasilje nad tužiljom izražavanjem pogrdnih reči, dakle u verbalnoj komunikaciji kojom izaziva emocionalnu nelagodu i tenzije. Zaključak nižestepenih sudova da to ne izaziva strah kod tužilje, koji izvode iz toga što i tužilja tuženom odgovara na takve poruke, nije od značaja. Nasilje u porodici u smislu odredbe člana 197. Porodičnog zakona jeste i ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava spokojstvo drugog člana porodice, ne samo telesni već i psihički integritet, pa i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Zbog toga u konkretnoj situaciji postoji osnovan razlog da se odredi mera zaštite iz člana 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona, zabrane daljeg uznimiravanja tužilje, koja će trajati najviše godinu dana od ovog presuđenja, primenom odredbe člana 198. stav 3. Porodičnog zakona. Prema utvrđenom činjeničnom stanju u vreme prvostepenog presuđenja, ova mera je nužna zaštita tužiljinog psihičkog integriteta od verbalnog nasilja koje se nastavilo od strane tuženog, porukama, i njihovom međusobnom verbalnom kontaktu. To što tužilja ne trpi strah pa i odgovori tuženom ne znači da takvo nasilje sa strane tuženog ne postoji. Vrhovni sud ocenjuje da je ovo ograničavanje u ponašanju tuženog nužno i dovoljno. Ovo s toga što prema utvrđenom činjeničnom stanju od završetka mera koje su bile izrečene kao hitne i produžene do 22.11.2023. godine, nema utvrđenih činjenica o ponovljenom ponašanju sa strane tuženog koje bi značilo i drugačije nasilje u porodici, stranke komuniciraju, pa i kontaktiraju tako što preuzimaju dete jedan od drugoga, prema utvrđenom činjeničnom stanju bez takvih problema koji bi iziskivali i druge mere zaštite od nasilja koje se predlažu tužbenim zahtevom u preostalom delu.

Prema iznetom je Vrhovni sud usvojio reviziju i preinačio pobijanu presudu na način što je odredio meru zaštite, kao u izreci ove presude, a u preostalom delu reviziju odbio, primenom odredaba člana 414. i člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Ovakav ishod parnice ne menja odluku o troškovima celog postupka, o čemu je Vrhovni sud odlučio primenom odredbe člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković