Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ br. 14/22) i članova 403. stav 3., 420. stavovi 1. i 6. i 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba postupka predviđena članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave od 09.03.2015. godine, eksproprisane su od pravnog prethodnika predlagača tri katastarske parcele u katastarskoj opštini Vinča, ukupne površine 13669 m2, u korist protivnika predlagača, radi izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, sanacije i proširenja deponije „Vinča“. Rešenje je doneto u realizaciji Plana detaljne regulacije sanitarne deponije „Vinča“, Gradska opština Grocka („Službeni list Grada Beograda“ broj 17/15), po kom je eksproprisano zemljište određeno kao gradsko građevinsko zemljište. Prema proceni poreske uprave, tržišna vrednost nepokretnosti na lokalitetu gde se nalaze oduzete parcele je 100 dinara/m2, a prema nalazu veštaka tržišna vrednost eksproprisanog zemljišta u vreme donošenja prvostepene odluke je 28.257.651,72 dinara (2.067,00 dinara/m2).

Pošto stranke nisu postigle sporazum o naknadi pred organom uprve, sledom čega je ovaj sudski postupak pokrenut po službenoj dužnosti, nižestepeni sudovi su u skladu sa odredbama članova 132. i 136. Zakona o vanparničnom postupku odlučili o naknadi primenom odredbi članova 82. i 83. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članova 41. i 42. Zakona o eksproprijaciji. U razlozima pobijanog rešenja navodi se da je u konkretnom slučaju eksproprijaciji prethodilo donošenje Plana detaljne regulacije, kojim je namena spornih parcela određena kao gradsko građevinsko zemljište. Stupanjem na snagu planskog dokumenta promenjena je namena zemljišta, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Zbog toga, za određivanje pripadajuće naknade nije merodavna procena Poreske uprave koja je data s obzirom na raspoložive podatke tog državnog organa, već naknada koja pripada po nalazu veštaka, koji je argumentovano i detaljno obrazložio parametre kojima se koristio.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, određujući naknadu u skladu sa nalazom veštaka, koji se rukovodio pravnim statusom nepokretnosti, urbanističkim mogućnostima nepokretnosti, saobraćajnoj povezanosti i infrastrukturnoj opremljenosti nepokretnosti na kojima nema građevina.

Stupanjem na snagu planskog akta, pre donošenja rešenja o eksproprijaciji izvršena je promena namene predmetnih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, pa od tog dana predlagač ostvaruje sva prava na građevinskom zemljištu u skladu sa odredbom člana 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br.72/09 ... 145/14). Dakle, predlagač ima pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava na njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti.

Imajući u vidu da je visina naknade određena u skladu sa nalazom veštaka koji je procenio tržišnu vrednost eksproprisanog zemljišta u vreme donošenja prvostepene odluke (član 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji), neosnovano se u reviziji ponavljaju navodi da sudovi nisu smeli da zanemare činjenicu da je u trenutku eksproprijacije zemljište bilo poljoprivredno, a da je s obzirom na takvu namenu za odluku bila merodavna pribavljena procena Poreske uprave.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu odredbi članova 414. stav 1. ZPP i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Primenom odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odlučeno je o zahtevu predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka u stavu drugom izreke, s obzirom da navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković