Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući troškove revizijskog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se neosnovano ukazuje revizijom, a koja bi mogla biti od uticaja na zakonitost i pravilnost odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu nastavnika ... . Rešenjem direktora tužene br. ... od 10.10.2018. godine tužiocu je prestao radni odnos s obzirom da mu je stavljeno mu je na teret da je dana 09.05.2018. godine za vreme prvog časa, u drugom odeljenju petog razreda, gurnuo klupu ka učeniku tog odeljenja BB, koja ga je udarila u predelu stomaka, vikajući na njega, na koji način je izvršio fizičko nasilje prema učeniku, čime je izvršio povredu zabrane iz člana 111. stav 1., 3. i 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Navedeno rešenje je potvrđeno rešenjem Školskog odbora tužene br. ... od 31.10.2018.godine. Učenik BB je tokom časa 09.05.2018. godine bio nemiran, vukao klupu po učionici, tužilac ga je više puta opominjao, ali kako učenik nije prestajao, tužilac mu je prišao, povisio ton i vratio klupu na mesto, pri čemu nije udario učenika. Prema medicinskoj dokumentaciji Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju KC Niš, u kojim ustanovama je izvršen pregled učenika nakon spornog događaja, ne postoji ni jedan objektivni medicinski pokazatelj da je kod mal. BB postojala povreda u predelu trbuha, niti da je povređen u predelu levog kuka, desnog zgloba kuka ili desnog bedrenog područja. Prema nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke iz celokupne medicinske dokumentacije nema elemenata na osnovu kojih bi se moglo sa sigurnošću utvrditi postojanje neke telesne povrede kod mal. BB.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su poništili kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženu da tužioca vrati na rad. Sudovi su stanovišta da u toku postupka nije dokazano postojanje opravdanog razloga za otkazivanje ugovora o radu tužiocu, s obzirom da tužilac nije kritičnom prilikom psihički ili fizički zlostavljao učenika, te s toga nema mesta primeni odredbe čl.166 stav 1. i 5. u vezi člana 111. stav 1., 3. i 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 88/17, 27/18) propisano je da je u ustanovi zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi (stav 1.). Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog (stav 3.). Pod fizičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom, kao i učenika i odraslog prema drugom učeniku, odraslom ili zaposlenom (stav 6.). Disciplinski postupak se pokreće i vodi za učinjenu težu povredu radne obaveze iz člana 164. i povredu zabrane iz čl. 110–113. ovog zakona (član 165. stav 1.). Mere za težu povredu radne obaveze iz člana 164. i povredu zabrane iz čl. 110–113. ovog zakona su novčana kazna, udaljenje sa rada i prestanak radnog odnosa, a zaposlenom koji izvrši povredu zabrane propisane čl. 110, 111. i 113. ovog zakona, odnosno koji drugi put izvrši povredu zabrane propisane članom 112. ovog zakona i zaposlenom koji učini povredu radne obaveze iz člana 164. tač. 1)–7) ovog zakona, izriče se mera prestanka radnog odnosa (član 166. stav 1. i 5.).

Materijalno-pravnu pretpostavku zakonitosti rešenja direktora škole kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera prestanka radnog odnosa, saglasno odredbama člana 165. i 166. stav 1. i 5.. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predstavlja prethodno pouzdano utvrđenje postojanja teže povrede radne obaveze ili povrede neke od zabrana iz člana 110.-113. istog zakona. Međutim, u konkretnom slučaju nije dokazano da je tužilac kritičnom prilikom bio fizički ili psihički nasilan prema učeniku BB, već je utvrđeno da se navedeni učenik neprimereno ponašao na času i uprkos prethodnim opomenama od strane nastavnika tj.tužioca, nastavljao da remeti red u učionici, nakon čega je tužilac prišao i vratio klupu na mesto, bez ispoljavanja fizičkog nasilja. Činjenica da je tužilac tom prilikom povisio ton, ne može se tumačiti kao psihičko nasilje koje je dovelo do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog ili emocionalnog zdravlja i dostojanstva učenika, već postupanje koje je bilo neophodno da se na času uspostavi red i omogući držanje nastave, posebno imajući u vidu ponašanje učenika.

S toga, pravilno su nižestepeni sudovi poništili kao nezakonito rešenje direktora tužene o otkazu Ugovora o radu broj ... od 10.10.2018. godine, a iz toga proizlazi i nezakonitost rešenja Školskog odbora tužene škole broj ... od 31.10.2018. godine, nalazeći da nema mesta primeni odredbe člana 166. stav 1. i 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a u vezi odredbe člana 111. stav 1., 3. i 6, kao i člana 7. stav 5. u vezi stava 1. i 2. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih kod tužene Osnovne škole, koja odredba propisuje isto što i odredba čl.111 citiranog Zakona. Suprotno revizijskim navodima, prilikom donošenja pobijane presude pravilno je primenjeno materijalno pravo i to citirane odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Takođe, pravna posledica nezakonitog otkaza ugovora o radu je pravo tužioca da zahteva vraćanje na rad u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodi revizije koji se odnose na dokazni postupak, ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, nisu cenjeni, jer prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne mogu biti revizijski razlog.

Na temelju iznetih razloga, Vrhovni sud odbio je reviziju tužene kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili potrebni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP zbog čega u smislu odredbe člana 165. odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković