Okrivljeni je obavezan da oštećenom ODS „EPS distribucija“ Beograd, nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 162.000,00 dinara, kao i da oštećenom JP „Elektroprivreda Srbije“ na ime imovinskopravnog zahteva plati novčani iznos od 1.268.017,50 dinara, a oštećenom ODS „EPS distribucija“ Beograd, iznos od 2.043.141,64 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 3/26 od 31.03.2026. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 80/23 od 29.12.2025. godine, samo u pogledu odluke o kazni, pa je okrivljeni, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.02.2020. godine do 20.03.2020. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 3/26 od 31.03.2026. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladan Marinković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa povredom odredbi članova 54, 56. i 57. Krivičnog zakonika, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da istim ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i na povrede odredbi člana 32. stav 1. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine ili preinači drugostepenu presudu, tako što će okrivljenom izreći kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i odrediti da se ista ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a u koju kaznu će okrivljenom uračunati vreme koje je proveo u pritvoru.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen, dok u delu koji se odnosi na povredu odredbe člana 32. stav 1. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), te da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog AA, odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretizuje isticanjem povreda odredbi članova 54, 56. i 57. Krivičnog zakonika i s tim u vezi osporava pravilnost ocene okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, kao i pravilnost odluke o visini izrečene kazne i načinu njenog izdržavanja, navodeći da je drugostepeni sud, ceneći iste olakšavajuće okolnosti kao i prvostepeni sud, bez utvrđivanja novih otežavajućih okolnosti, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenom izrekao strožu kaznu, pri čemu nije na adekvatan način cenio stepen krivice okrivljenog i okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, iznoseći pri tome, sopstveni stav da je izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci suviše stroga i da svrha kažnjavanja ne bi bila dovedena u pitanje ni kaznom zatvora u trajanju od 1 godine, koja je okrivljenom izrečena prvostepenom presudom, a koja je omogućavala primenu odredbe člana 45. stav 3. Krivičnog zakonika. Na ovaj način branilac u zahtevu suštinski ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Pored ovoga, branilac ukazuje da drugostepena presuda ne sadrži dovoljne razloge u pogledu odluke o povećanju kazne, na koji način je okrivljenom povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i na povrede odredbi člana 32. stav 1. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako povrede odredbi članova 54, 56. i 57. Krivičnog zakonika i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u delu iz koga prozilazi da je podnet zbog povrede člana 32. stav 1. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković