.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 412/2026
09.04.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarom, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požegi K 9/25 od 18.11.2025. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 20/26 od 19.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 09.04.2026. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požegi K 9/25 od 18.11.2025. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 20/26 od 19.02.2026. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi K 9/25 od 18.11.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvširi ukoliko okrivljeni u roku proverevanja od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže određenih u izreci presude. Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 20/26 od 19.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, i presuda Osnovnog suda u Požegi K 9/25 od 18.11.2025. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno.
Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ jer je za postojanje navedenog krivičnog dela, prema mišljenju branioca, potrebno je da kao posledica primene nasilja, kvalifikovane pretnje, drskog ili bezobzirnog ponašanja, kod oštećenog lica postoji kontinuirani osećaj ugroženosti spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja, pri čemu preduzeta radnja izvršenja mora biti takvog intenziteta da može izazvati navedenu posledicu.
Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.
Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, alternativno je propisana i može se sastojati u primeni nasilja, upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju. Neophodno je da je radnja izvršenja takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, a krivično delo je svršeno onda kada dođe do tog ugrožavanja. Pri tome, iako je posledica predmetnog krivičnog dela opredeljena trajnim glagolskim oblikom kao ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice učinioca, ovo krivično delo, prema nalaženju Vrhovnog suda, može postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom. Dakle, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ postojaće i kada je preduzeta jedna radnja izvršenja koja je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice učinioca, odnosno do nastupanja zabranjene posledice.
Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni AA, dana 12.08.2024. godine, u Požegi, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, bivše supruge BB, na taj način što joj je putem mobilnog telefona slao uvredljive poruke da je ku.vetina i da je bila sa drugim muškarcima, sadržine „Voleo sam te do danas ku.vetino, što ti reče i tvoj bolesni otac...“ i „Izrode“.
Prema nalaženju Vrhovnog suda, u opisanim radnja, koje je okrivljeni preduzeo, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stava 1. KZ, među kojima i posledica ovog krivičnog dela koja se, u konkretnom slučaju, sastoji u ugrožavanju spokojstva i duševnog stanja oštećene BB, koja je prouzrokovana radnjama okrivljenog, konkretno njegovom drskom i bezobzirnom ponašanju koje je ogleda u slanju prethodno opisanih poruka, koje su objektivno podobne da dovedu do ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice, do čega je u ovom slučaju i došlo.
Stoga činjenični opis navedenog dela sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjeni kao neosnovani.
Branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP ističući da presudom prvostepenog suda nije potpuno rešen predmet optužbe jer je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ koje je izvršeno 12.08.2024. godine, dok o događaju od 27.08.2024. godine nije odlučeno, iako je optužnim predlogom javnog tužioca Kto 219/24 od 22.01.2025. godine, koji je izmenjen 16.10.2025. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je ovo krivično delo izvršio 12.08.2024. godine i 27.08.2024. godine.
Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.
Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Požegi Kto 219/24 od 22.01.2025. godine, koji je izmenjen 16.10.2025. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret da je krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršio „u periodu od 12.08.2024. godine do 27.08.2024. godine“.
Pobijanom presudom prvostepenog suda okrivljeni AA oglašen je krivim da je krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, koje mu je stavljeno na teret navedenim optužnim predlogom, izvršio dana 12.08.2024. godine.
U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je u izreci svoje presude izostavio činjenične navode optužnog predloga javnog tužioca Osnovnoj gavnog tužilaštva u Požegi Kto 219/24 od 22.01.2025. godine, izmenjenog 16.10.2025. godine, „a zatim je okrivljeni dana 27.08.2024. godine u razgovoru sa maloletnim sinom VV, putem mobilnog telefona na kome je bio uključen spikerfon da oštećena čuje, za nju rekao „Mama je luda. Izvini VV, mama je mnogo luda...“, nalazeći da navodi optužnog predloga u ovom delu nisu dokazani.
Postupajući na taj način, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Ovo stoga što je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akta i da ga upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, kao što je učinjeno u konkretnom slučaju. Prema tome, prvostepenom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe, a navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela izvršena je u korist okrivljenog.
Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom presudom prvostepenog suda nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.
Branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP međutim, u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda zakona sastoji, pa Vrhovni sud navedenu povredu zakona nije razmatrao nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.
Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Sanja Živanović, s.r. Svetlana Tomić Jokić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
