Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Kragujevcu Kppd 72/20 od 23.09.2020. godine protiv tužioca, koji je osnovano sumnjiv da je izvršio produženo krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ u vezi člana 61 KZ, na osnovu člana 213. stav 1. Zakonika o krivičom postupku (ZKP) određen je pritvor, na osnovu člana 212. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da je tužiocu određen pritvor, jer postoje osobite okolnosti da će ometati postupak uticanjem na svedoka, oštećenu maloletnu BB, kao i osobite okolnosti da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, da je sud imao u vidu da tužilac nije osuđivan, da je pre šest meseci napunio 18 godina, da se radi o mlađem punoletnom licu, da mu se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela u produženom trajanju, ne poštujući zabranu utvrđenu pravnosnažnom sudskom odlukom donetom pre 15 dana, da pokazuje povećan stepen upornosti u svom protivpravnom postupanju, te da su to sve osobite okolnosti koje ukazuju da bi tužilac ukoliko bi se našao na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo. Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Kv 751/20 od 21.10.2020. godine tužiocu je produžen pritvor određen rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Kppd 72/20 od 23.09.2020. godine zbog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ u vezi člana 61 KZ, iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tačka 3. ZKP. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da je OJT u Kragujevcuje podneo optužni predlog Kt 634/20 od 20.10.2020. godine protiv tužioca, kao okrivljenog, zbog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ u vezi člana 61. KZ i da je predložio produženje pritvora, da su razlozi isti kao i u prethodnom rešenju od 23.09.2020. godine, kao i da se tužiocu pored toga na teret stavljaju još tri krivična dela, zbog čega postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu K 768/20 od 06.11.2020. godine, taj sud oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u krivičnom postupku u predmetu K 768/20, ovde tužioca, po optužnom predmetu OJT zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tač. 1, 2. i 4. KZ, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. KZ i krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. u vezi člana 61. KZ, i da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Višem sudu u Kragujevcu, kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje. Rešenjem Višeg sudu u Kragujevcu KIM 84/20 od 20.11.2020. godine određen je pritvor prema tužiocu, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1, 2. i 4. KZ i dr. KZ, koji mu se ima računati od 20.11.2020. godine, a određen je iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tačka 3. ZKP. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da je navedeno rešenje doneto s obzirom na to da je tužilac u dužem vremenskom periodu, od maja 2019. godine do kraja juna 2020. godine, proganjao dete – BB, kao i da je u dužem vremenskom periodu ugrožavao sigurnost oca i majke deteta – BB, VV i GG, uprkos zabrani prilaska detetu – BB na 100 metara, koja je izrečena presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 531/20 od 08.09.2020. godine, da je sada punoletni tužilac presretao dete BB, po izlasku iz škole, pretio joj. Sada punoletni tužilac iskazivao je veliku upornost u vršenju krivičnih dela, nije se obazirao na sudsku zabranu, niti na činjenicu da su roditelji deteta – BB prijavljivali policiji njegove pretnje, već je nastavio i njima ugrožavao sugurnost, pretio da će napasti na život i telo, u dužem vremenskom periodu. Dalje se navodi da je tužilac recidivista u kršenju zakonskih normi, da su mu kao maloletniku izricane sve mere iz otvorene zaštite i da mu je bila izrečena mera upućivanje u Vaspitnu ustanovu, što na njega nije uticalo, niti je imalo pozitivnih efekata u njegovoj resocijalizaciji, te da postoji bojazan da bi ostajanjem na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo koje mu se stavlja na teret. S obzirom da se blažom merom, privremeni smeštaj maloletnika iz člana 66.stav 1. Zakona o maloletnicima ne može ostvariti svrha, to je pritvor i određen. Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu KIM 84/20 od 14.12.2020. godine tužiocu je ukinut pritvor i odlučeno da se tužilac odmah sprovede u Vaspitno popravni dom Kruševac. Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu KIM 84/20 od 17.12.2020. godine, obustavljen je postupak prema tužiocu na osnovu člana 70. i 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica, dok iz obrazloženja rešenja proizlazi da je navedeno rešenje doneto na predlog zamenika VJT u Kragujevcu od 16.12.2020. godine, s obirom na to da je maloletnom sada punoletnom tužiocu izrečena vaspitna mera upućivanja u Vaspitno popravni dom Kruševac, iz kog razloga bi u konkretnom slučaju izricanje bilo koje druge vaspitne mere ili posebne obaveze bilo necelishodno. Nakon izlaska tužioca iz pritvora okolina je prema tužiocu promenila mišljenje i skoro niko sa njim nije razgovarao od komšiluka, rodbine i društva, zbog čega se osećao mnogo ružno, a kada se krivični postupak okončao i kada se saznalo da je bio neosnovano u pritvoru onda su se promenili prema njemu na bolje, ali vrlo malo, zbog čega mu je bilo teško, nisu hteli više da se druže sa njim i osećao se odbačenim. Pre pritvora imao je društvo, a porodica i rodbina su ga voleli ali posle pritvora niko sa njim niti razgovara, niti priča. Pre ovog događaja nikada nije bio u policiji niti je imao probleme sa zakonom. Tužilac je iz ugledne porodice, policija im pre ovog događaja nije dolazila na vrata. Pre podnošenja tužbe sudu tužilac se preko punomoćnika 28.06.2021. godine obratio Ministarstvu pravde sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete za neosnovano lišenje slobode potražujući iznos od 1.000.000,00 dinara, o kome nije odlučeno.

Prvostepeni sud je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da ne proizlazi da je tužilac svojim nedozvoljenim postupcima skrivio lišenje slobode, te da stoga nema okolnosti u smislu člana 584. stav 2. ZKP koje bi isključile pravo na naknadu štete i na osnovu člana 584. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 583. ZKP obavezao tuženu da tužiocu naknadi štetu nastalu neosnovanim lišenjem slobode, čiju novčanu naknadu je odmerio na osnovu procene duševnih bolova tužioca, vodeći računa o starosnoj dobi tužioca, težini krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 232. ZPP, sa kamatom od presuđenja primenom člana 189. i 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca primenom člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP, jer je našao da je na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Ovo, jer je zaključio da je tužilac upravo svojim ponašanjem skrivio meru određivanja pritvora, jer je kršio sudsku odluku o zabrani prilaženja maloletnom detetu, pa imajući u vidu prirodu krivičnih dela koja su tužiocu u krivičnom postupku stavljena na teret - da su krivična dela učinjena prema maloletnom licu i okolnost da je tužiocu određivan pritvor jer se nije obazirao na postojanje sudske zabrane, da je postojala opasnost da krivična dela ponovi, to po oceni drugostepenog suda tužiocu ne pripada naknada štete koju tužbom traži. Osim toga, drugostepeni sud je smatrao da tužilac nema pravo na naknadu štete s obzirom da mu je rešenjem Višeg suda u Kragujevcu KIM 84/20 od 14.12.2020. godine ukinut pritvor zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 138a st. 1, 2 i 4. KZ i dr, a koji je određen rešenjem Višeg suda u Kragujecu KIM 84/20 od 20.11.2020. godine i isti je odmah sproveden u Vaspitno popravni dom Kruševac, te da s tim u vezi tužiocu ne pripada naknada nematerijalne štete zbog lišenja slobode, s obzirom da je tužiocu u skladu sa zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica izrečena krivična sankcija upućivanje u vaspitno popravni dom, kao najrigoroznija vaspitna mera, koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora, a da se vreme provedeno u pritvoru tužiocu uračunava u izrečenu vaspitnu meru, te da je i sa tih razloga zahtev za naknadu nematerijalne štete neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije pravilno je odlučio drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava.

Članaom 584. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da neosnovano lišenim slobode smatra se lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijanjem ili oslobađajućom presudom, dok je stavom 2. istog člana propisano da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.

Saglasno napred citiranoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku, tužilac spada u kategoriju lica neosnovano lišenog slobode (neosnovano pritvorenog lica) i njemu bi načelno pripadalo pravo na naknadu štete. Odredbama tog Zakonika propisana je i opšta zakonska negativna pretpostavka koja isključuje pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode pritvorenom licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Postojanje nedozvoljenog postupanja kojim je okrivljeni prouzrokovao lišenje slobode je faktičko pitanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju, utvrđivanjem radnji i postupaka zbog kojih mu je pritvor određen.

U ovom slučaju tužilac je bio u pritvoru 83 dana, a iz rešenja kojima je određen i produžen pritvor proizlazi da je tužiocu pritvor određen, a kasnije i produžen s obzirom na to da je tužilac proganjao dete – BB, uprkos zabrani prilaska na 100 metara, koja je određena presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 531/20 od 08.09.2020. godine, da je iskazivao veliku upornost u vršenju krivičnih dela, da se nije obazirao na sudsku zabranu, niti na činjenicu da su roditelji deteta – BB prijavljivali policiji njegove pretnje, da su mu kao maloletniku izricane sve mere iz otvorene zaštite i da mu je bila izrečena mera upućivanje u Vaspitnu ustanovu, što na njega nije uticalo, niti je imalo pozitivnih efekata u njegovoj resocijalizaciji, te da postoji bojazan da bi ostajanjem na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo koje mu se stavlja na teret i da se blažom merom, privremeni smeštaj maloletnika iz člana 66.stav 1. Zakona o maloletnicima ne može ostvariti svrha. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakonika o krivičnom postupku i razloge sa kojih je tužiocu određen i produžen pritvor, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac nema pravo na traženu naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, s obzirom na to da je prekršio izrečenu meru zabrane prilaska detetu i time skrivio određivanje pritvora, jer kršenje ove mere predstavlja nedozvoljeno postupanje na koji način je skrivio pritvaranje, zbog čega nema pravo na naknadu štete, bez obzira kako se okončao krivični postupak. Pritvor u ovom slučaju nije posledica greške ili neosnovanog delovanja državnih organa, već je direktna posledica ponašanja samog tužioca, a što proizlazi iz rešenja kojima je tužiocu određen i produžen pritvor.

Iz navedenih razloga, po shvatanju revizijskog suda, tužilac je svojim radnjama i postupcima skrivio određivanje pritvora, sa kojih razloga, na osnovu člana 584. stav 2. ZKP nema pravo na traženu naknadu štete, pa je takav njegov tužbeni zahtev neosnovan.

Sa napred navedenih razloga ocenjeni su kao neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, sa kojih razloga je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlčeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković