Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama okrivljeni oglašen krivim iako nije sa izvešnošću utvrđeno da je isti izvršilac krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, da izvedeni dokazi ne ukazuju sa sigurnošću i stepenom opravdane sumnje da je okrivljeni izvršilac predmetnog krivičnog dela, niti to proizlazi iz iskaza oštećenog, koji nije mogao da navede ni jedan deo odeće napadača i koji je davao kontradiktorne izjave u pogledu postojanja komunikacije sa okrivljenim pre predmetnog događaja, a postoji i nedoslednost u iskazu oštećenog u pogledu sredstva izvršenja ovog krivičnog dela. Pored toga branilac navodi da se iz samog izveštaja lekara specijaliste i ostale medicinske dokumentacije, koja je izvedena na glavnom pretresu, ne utvrđuje postojanje krivice upravo ovog okrivljenog lica, pri čemu je iskaz svedoka BB posredan dokaz, izveden iz nepouzdanog iskaza oštećenog, jer je isti svedočio o onome što mu je oštećeni saopštio nakon kritičnog događaja. Ovako iznetim navodima branilac osporava istinitost iskaza oštećenog i suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude zasnovane isključivo na nepouzdanom iskazu oštećenog, usled čega je učinjena povreda zakona iz člana 16. stav 4. ZKP, kojom je propisano da se presuda može zasnovati samo na činjenicama u čiju izvesnost je sud uveren, kao i povreda zakona iz člana 15 ZKP, a osim toga navodi da drugostepena odluka ne sadrži razloge o odbijanju predloga za veštačenje ličnosti oštećenog, koji je stavljen do završetka glavnog pretresa, već je isti predlog samo odbijen, te je učinjena i povreda zakona iz člana 395. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 15. ZKP, člana 16. stav 4. ZKP, člana 395. stav 1. ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković