Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarom, u krivičnom predmetu maloletnog sada punoletnog AA i dr, zbog krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA– advokata Milenka Radovanov, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Somboru KM.39/25 od 26.12.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 31/26 od 23.04.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA– advokata Milenka Radovanov, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Somboru KM.39/25 od 26.12.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 31/26 od 23.04.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Somboru KM.39/25 od 26.12.2025. godine, između ostalih, prema maloletnom sada punoletnom AA je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. i člana 33. KZ izrečena vaspitna mera posebna obaveza da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja u trajanju od 60 časova, a koja se ima obaviti u roku od šest meseci računajući od dana pravnosnažnosti rešenja i ista toliko može trajati, ali tako da taj rad ne ometa njegovo školovanje ili zaposlenje, te je određeno da će nadzor nad sprovođenjem posebne obaveze vršiti sud uz pomoć organa starateljstva, a uz upozorenje da u slučaju da maloletni sada punoletni AA ne ispuni izrečenu posebnu obavezu ona može biti zamenjena nekom drugom obavezom, odnosno nekom drugom vaspitnom merom.

Istim rešenjem maloletni oštećeni BB je upućen da svoj imovinskopravni zahtev može postaviti i ostvariti u parničnom postupku. Određeno je da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 31/26 od 23.04.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca maloletnih sada punoletnih AA i VV i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Somboru KM.39/25 od 26.12.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletnog sada punoletnog AA– advokat Milenko Radovanov, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, te zbog povrede prava na pravično suđenje garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pravnosnažna rešenja Višeg suda u Somboru KM.39/25 od 26.12.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 31/26 od 23.04.2026. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedena rešenja tako što će maloletnog sada punoletnog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA, u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac maloletnog sada punoletnog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka pobijanog rešenja protivrečna sama sebi, te da su razlozi pobijanog rešenja protivrečni njegovoj izreci, da u rešenju nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima rešenja o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika. Osim toga, branilac u podnetom zahtevu svojim navodima osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim nižestepenim rešenjima, isticanjem da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je maloletni sada punoletni AA izvršio krivično delo teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. i člana 33. KZ, obzirom da osim iskaza maloletnog oštećenog, koji je u suprotnosti sa iskazima ispitanih svedoka i odbranom maloletnika, nema nijednog dokaza da je maloletni sada punoletni AA kritičnom prilikom udarao maloletnog oštećenog, te branilac dalje osporava postojanje umišljaja na strani maloletnika za izvršenje predmetnog krivičnog dela, kao i postojanje saizvršilaštva, a takođe branilac ističe i da je sud prilikom ocene izvedenih dokaza potpuno ignorisao nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad koji je od odlučnog značaja za odluku o krivičnoj sankciji, a koji svi navodi branioca u bitnom suštinski predstavljaju ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim nižestepenim rešenjima, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac nižestepena rešenja pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, odnosno njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno uopšte ne navodi koji od izvedenih dokaza na kojima je sud zasnovao pobijana nižestepena rešenja po njemu predstavlja nezakonit dokaz i u čemu se tačno sastoji njegova nezakonitost, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i da je maloletnom sada punoletnom AA pobijanim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković