Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 971/24 od 12.03.2026. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca OJT u Valjevu preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu K 139/24 od 07.06.2024. godine i okrivljeni okrivljeni Sava Živković i AA oglašeni su krivim, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pa je okrivljeni Sava Živković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina i 1 (jedan) mesec, u koju mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru počev od 14.09.2023. godine do 21.05.2024. godine, kao i vreme koje je proveo na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 21.05.2024. godine, a okrivljeni AA je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 3 (tri) meseca, u koju mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 14.07.2023. godine do 15.04.2024. godine.

Istom presudom obavezani su okrivljeni da sudu na ime paušala plate iznos od po 15.000,00 dinara, kao i da na ime troškova krivičnog postupka, okrivljeni Sava Živković plati iznos od 11.429,23 dinara, a okrivljeni AA iznose od 26.927,69 dinara i 99.000,00 dinara, na brojeve računa označene u izreci, kao i da oštećenom BB na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate iznos od 216.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok je oštećeni BB radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, upućen na parnicu, dok su žalbe branilaca okrivljenih Save Živkovića i AA, odbijene kao neosnovane.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 971/24 od 12.03.2026. godine zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Save Živkovića, advokat Radoslav Tadić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili da istu preinači, u smislu navoda zahteva,

-branilac okrivljenog AA, advokat Duško Đukanović, zbog povrede krivičnog zakona – član 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijanu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe. Predložio je da bude pozvan na sednicu veća.

Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, pa je našao da su isti nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog Save Živkovića, advokat Radoslav Tadić, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, u obrazloženju navedene povrede, branilac okrivljenog Save Živkovića, kroz sopstvenu analizu izvedenih dokaza i drugačiju ocenu utvrđenih okolnosti ukazuje - da okrivljeni nisu ušli u kafić u kojem je radio oštećeni, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, već radi konzumiranja pića, da je do kritičnog događaja došlo tek nakon što ih je oštećeni fotografisao, da su samo uzeli novac koji je oštećeni bacio na pod - u iznosu od 2.700,00 dinara, da nisu pretresali oštećenog, niti uzimali druge stvari iz kafića, izvodeći u vezi sa navedenim okolnostima, iznosi sopstveni zaključak, o nepostojanju namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod okrivljenih, već isključivo namere pričinjavanja štete oštećenom i eventualno pribavljanja male imovinske koristi, koji je suprotan činjeničnim utvrđenjima suda, a čime zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Ostalim navodima istog zahteva, kojima se obrazloženje presude drugostepenog suda ocenjuje kao nerazumljivo i paušalno, branilac okrivljenog Save Živkovića, advokat Radoslav Tadić, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je podneti zahtev branioca okrivljenog Save Živkovića, advokata Radoslava Tadića, ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Duška Đukanovića, odbačen je kao nedozvoljen iz drugih zakonskih razloga.

Naime, odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je branilac okrivljenog ovlašćen na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pravcu zaštite prava okrivljenog, po punomoćju okrivljenog, koje je shodno članu 72. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac dužan da podnese organu postupka, bez odlaganja.

Imajući u vidu da advokat Duško Đukanović, uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio punomoćje okrivljenog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, na osnovu koga se utvrđuje da li je zahtev podnet od ovlašćenog lica, niti se u spisima predmeta nalazi punomoćje, iz koga bi se moglo zaključiti da je imenovani advokat, ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, to je Vrhovni sud predmetni zahtev odbacio kao nedozvoljen, nalazeći da je podnet od strane neovlašćenog lica.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, u odnosu na zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Save Živkovića, advokata Radoslava Tadića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a u odnosu na zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Duška Đukanovića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 482. i 483. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković