.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11845/2025
18.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Januš, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za osiguranje „Milenijum osiguranje“, ADO Beograd, Novi Beograd, čiji je punomoćnik Nađa Samac, advokat iz ..., radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 271/25 od 22.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 18.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 271/25 od 22.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 271/25 od 22.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 271/25 od 22.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 1823/2023 od 10.03.2025. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete solidarno sa BB, isplati ukupan iznos od 232.043,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, i da mu nadoknade troškove inicijalno vođenog parničnog postupka u iznosu od 89.630,00 dinara kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 69.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, obavezan je tuženi da tužiocu solidarno sa svojim osiguranikom, nadoknadi materijalnu štetu na motornom vozilu tužioca, nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao osiguranik tuženog, u visini od 232.043,00 dinara, sa obračunatim PDV-om. Ovo kod utvrđenog da tužicu nije isplaćena naknada štete, da nije izvršena popravka oštećenja na vozilu koje se nalazilo u garantnom roku, a da je prema predračunu ovlašćenog servisera, koji je obveznik PDV, visina štete procenjena u dosuđenom iznosu.
Imajući u vidu prirodu spora, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i date razloge za svoju odluku, po oceni ovog suda, u pogledu osnova odgovornosti i visine štete, nižestepene presude su donete uz pravilnu primenu materijalnog prava i u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Naime, u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, odluka zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti slučaja. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom tuženog se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 01.04.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 232.043,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
