U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA– advokata Jugoslava Tintora, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 172/25 od 15.10.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-659/25 od 21.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 07.07.2026. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA– advokata Jugoslava Tintora, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 172/25 od 15.10.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-659/25 od 21.01.2026. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 172/25 od 15.10.2025. godine okrivljeni AA, pored okrivljenog Jugoslava Nikolića, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2008. godine do 26.03.2008.godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-659/25 od 21.01.2026. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 172/25 od 15.10.2025. godine preinačena, samo u delu odluke o kazni u odnosu na ovog okrivljenog, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA za krivično delo iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatovra u trajanju od 1 godine i 2 meseca u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2008. godine do 26.03.2008. godine, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA– advokat Jugoslav Tintor u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači u celini drugostepenu presudu na taj način što će usvojiti žalbu branioca i okrivljenog AA osloboditi od optužbe jer nije dokazano da je izvršio krivično delo za koje je optužen ili pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja zahteva označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava zapisnike o saslušanju okrivljenog. Nezakonitost navedenih dokaza obrazlaže se navodima da je zapisnik o saslušanju okrivljenog AA od 29.02.2008. godine procesno sporan, jer je okrivljeni saslušan bez branioca – u situaciji kada je bio isti obavezan, dok je zapisnik o saslušanju okrivljenog AA od 05.03.2008. godine sporan obzirom da je njime pokušana konvalidacija nezakonitog zapisnika od 29.02.2008. godine, na taj način što mu je obezbeđen branilac, a zatim okrivljeni nije izneo svoj iskaz pred braniocem kako to ZKP i propisuje, već je prethodni iskaz ( dat u odsustvu branioca) „komandom kopi – pejst“ unet u novi zapisnik i potpisan od strane prisutnih, što znači da je tehnički falsifikovan. U vezi sa iznetim, branilac i navodi da je na opisani način povređena i odredba člana 74. ZKP, jer okrivljeni nije imao branioca u vreme kada je iznosio svoju odbranu iako je odbrana bila obavezna, a imao je branioca naknadno kada je zapisnik tehnički kopiran.

Na opisani način po stavu Vrhovnog suda branilac ukazuje samo na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac ukazuje i navodima da je sud povredio pravo odbrane prilikom ispitivanja svedoka BB i VV, obzirom da je sud na glavnom pretresu pogrešno primenio odredbu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3, stav četiri, strani četiri i strani pet, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koju obrazlaže navodima da je javnu tužbu zastupalo lice koje prema Ustavu uopšte nije bilo funkcionalno nadležno da je zastupa i koje je protivustavno zastupalo, jer je u konrketnom slučaju, optužba zastupana od strane „višeg tužilačkog saradnika“.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3, stav tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, pre svega iskaza oštećenog GG i iskaza svedoka DD i ĐĐ, VV, BB, te utvrđuje protivrečnosti u iskazu oštećenog sa iskazima saslušanih svedoka, a kako to bliže branilac objašnjava i obrazlaže tačkama od a) do d). Takođe, iznosi i sopstvenu ocenu dokaza – zapisnika o prijemu krivične prijave i utvrđuje razlike između iskaza oštećenog koji je dao u istrazi i onoga što je konstatovao u zapisniku o prijemu krivične prijave.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu verziju događaja i na sopstvenim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama zasniva stav da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je optužen i oglašen krivim.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković