Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Grubanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šidu K-137/24 od 05.06.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 467/25 od 28.04.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 07.07.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Grubanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šidu K-137/24 od 05.06.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 467/25 od 28.04.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu K-137/24 od 05.06.2025. godine ostavljena je na snazi presuda Osnovnog suda u Šidu br. K-109/21 od 17.02.2022. godine koja se odnosi na okrivljenog AA i krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika koja je postala pravnosnažna dana 31.08.2022. godine presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-339/22 od 31.08.2022. godine i koja se sa svim pravnim posledicama ima izvršiti.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 467/25 od 28.04.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Šidu K-137/24 od 05.06.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Grubanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžeta, odnosno Osnovnog suda u Šidu.

Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da za postojanje krivičnog dela iz člana 138. stav 1. KZ nije dovoljno samo da pretnja bude upućena, već mora nastupiti i posledica – ugrožavanje sigurnosti oštećenog, koja se u praksi manifestuje kroz osećaj straha, nespokojstva ili uznemirenosti oštećenog. U konretnom slučaju, centralno pitanje da li je posledica dela odnosno strah zaista i nastupio kod oštećenog, jer ponašanje oštećenog koji šest dana nakon navodne pretnje koju mu je okrivljeni uputio samoinicijativno posećuje okrivljenog kod njega kući, sa njim konzumira alkoholna pića i oni uopšte ne razgovaraju o navodnoj pretnji. Po stavu odbrane opisano ponašanje oštećenog jasno ukazuje na činjenice koje dovode u sumnju postojanje stvarnog i kontinuiranog straha. Dalje se navodi da u realnom životu nije prihvatljivo da se neko nekoga boji, a ide kod njega da sa njim pije rakiju bez bilo kakve prinude. Branilac navodi i da je sud zaključio da je delo iz člana 138. KZ izvršeno, iako nije dokazano postojanje posledice ugrožene sigurnosti oštećenog.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i sopstveno viđenje odlučnih činjenica vezanih za postojanje posledice odnosno nastupanje posledice krivičnog dela iz člana 138. KZ i na svojim činjeničnim zaključcima, drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zasniva i svoj stav da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim, na koji način, po stavu Vrhovnog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu obrazloženja branilac citira i obrazlaže povrede zakona iz člana 16, 419, 92, 437. i 460. ZKP te zaključuje da u konkretnom slučaju posledica krivičnog dela nije na nesumnjiv način utvrđena i da je sud ignorisao, odnosno proizvoljno tumačio dokaze koji ukazuju na odsustvo straha kod oštećenog, na koji način ponovo ukazuje i na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 16, 419, 92, 437. i 460. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Grubanovića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković