Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10974/2025
30.04.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Milutinović, advokat u ..., protiv tužene Republika Srbija – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5097/23 od 27.03.2025. godine, u sednici održanoj 30.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5097/23 od 27.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5097/23 od 27.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8813/22 od 16.05.2023. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih mesečnih iznosa lične invalidnine za period od 01.10.2016. godine do 31.12.2020. godine isplati iznose navedene u stavu I izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu II tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5097/23 od 27.03.2025. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u delu odluke o glavnoj stvari, a preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, saglasno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, tužilac u ovom postupku nije dokazao da mu je u utuženom periodu bilo priznato pravo na invalidninu, niti invalidski dodatak. Takav zaključak nižestepeni sudovi izvode iz utvrđene činjenice da su tužiocu pravo lične invalidnine i pravo na invalidski dodatak bili priznati privremeno i to pravo na ličnu invalidninu do 31.05.1966. godine, a pravo na invalidski dodatak do 31.05.1968. godine. Kako tužilac nije dokazao da mu je nakon toga produženo pravo na invalidniu ili invalidski dodatak, nižestepeni sudovi odbili su njegov tužbeni zahtev za naknadu štete po tom osnovu, uz obrazloženje da ne postoji nezakonit rad tužene kojim je tužiocu pričinjena šteta.

Razlozi na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi ne upućuju na potrebu odlučivanja o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Tužiocu u ovom postupku nije priznato pravo na ličnu invalidninu počev od određenog datuma pa nadalje, već mu je, prema utvrđenju prvostepenog suda, priznato privremeno pravo na ličnu invalidninu, odnosno invalidski dodatak sa ograničenim trajanjem, do datuma navedenog u rešenjima koje je doneo tuženi. Navodima revidenta ne ističu se pravno relevantni argumenti o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi, na temelju kojih bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji.

Vrhovni sud stoga nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem navedenog pravnog pitanja od opšteg interesa, odnosno u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse. Izuzetno dozvoljena revizija se ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Navedena odredba shodno se primenjuje i u vanparničnom postupku, u skladu sa odredbom čl. 30 st. 2 Zakona o vanparničnom postupku.

Tužba u ovoj parnici je podneta 30.11.2019. godine, a preinačena 02.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude, na dan preinačenja tužbe, iznosi 684.276,80 dinara.