Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2743/2024
17.04.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog JKSP Zaječar iz Zaječara, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1764/23 od 15.05.2024. godine, u sednici održanoj 17.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1764/23 od 15.05.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 181/20222 od 12.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu broj 40 od 06.01.2022. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1764/23 od 15.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Skupštine Grada Zaječara od 25.10.2019. godine o razrešenju i imenovanju v.d. direktora JKSP Zaječar, razrešen je funkcije v.d. direktora BB, a tužilac je imenovan na period od godinu dana. Tužilac je sa Nadzornim odborom tuženog zaključio Ugovor o radu broj 5145 od 28.10.2019. godine, kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i direktora sa kojim se zasniva radni odnos i koji će obavljati poslove direktora predviđene Zakonom o javnim preduzećima, odlukom o osnivanju JKSP Zaječar i Statutom JKSP Zaječar. Radni odnos je zasnovan na određeno vreme do isteka roka na koji je direktor imenovan, odnosno do njegovog razrešenja ili podnošenja ostavke. Rešenjem Skupštine Grada Zaječara od 26.11.2020. godine o razrešenju i imenovanju v.d. dirktora JKSP Zaječar utvrđeno je da je v.d. direktora AA, ovde tužilac, razrešen funkcije, a da je za novog v.d. direktora imenovan VV, diplomirani ekonomista iz Zaječara, na period od godinu dana. Rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu, tužiocu je otkazan Ugovor o radu broj 5145 od 28.10.2019. godine zaključno sa 02.12.2020. godine, sa kojim datumom su mu prestala sva prava iz radnog odnosa, zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu u smislu odredbe člana 171. stav 1. tačka 1- 5 Zakona o radu, člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu i člana 19. Ugovora o radu. Tužilac je diplomirani ekonomista, sa 7.1 stepenom stručne spreme i po zanimanju je master nauka u poslovnoj administraciji preduzetničkog smera, za obavljanje poslova menadžera, unapređenja i razvoja posebnih procesa, sa koefijentom 3.15. U skladu sa Pravilnikom o dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u JKSP Zaječar broj 5155 od 15.12.2020. godine, za radno mesto menadžer unapređenja i razvoja posebnih procesa, propisani su uslovi, i to: potrebna stručna sprema 6.1, nivo/smer menadžment ili ekonomski, 3 godine radnog iskustva i poznavanje rada na računaru, a za navedeno radno mesto potreban je 1 izvršilac. Tuženi je tužiocu uputio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu del.br. 6300 od 23.12.2021. godine, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, u skladu sa novim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u JKSP Zaječar, koji stupa na snagu 29.12.2021. godine (ukidanje dosadašnjeg radnog mesta, promena naziva radnog mesta) i/ili radi promena elemenata za utvrđivanje osnovne zarade zaposlenih u JKSP Zaječar, koji stupa na snagu 30.12.2021. godine, a primenjuje se počev od 01.01.2022. godine. Tužiocu, koji je obavljao poslove menadžera unapređenja i razvoja posebnih procesa, ponuđeno je zaključenje aneksa ugovora o radu radi obavljanja poslova saradnika za kancelarijsko i arhivsko poslovanje i osiguranje – rukovodilac FUK-a, za koje radno mesto je propisan 6.1 stepen stručne spreme, nivo/društveni smer, 3 godine radnog iskustva i 1 izvršilac, sa koeficijentom posla za obračun osnovne zarade u iznosu od 1.65, tako da je osnovna bruto zarada zaposlenog utvrđena u novčanom iznosu od 69.293,00 dinara. Tužilac je u odgovoru na ponudu od 05.01.2022. godine obavestio tuženog da ne prihvata dostavljenu ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada, nakon čega je tuženi dana 06.01.2022. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu broj 40 od 06.01.2022. godine, zaključno sa 06.01.2022. godine, sa kojim datumom mu prestaje radni odnos i sva prava po osnovu radnog odnosa kod tuženog, zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5 Zakona o radu, člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu i člana 19. ugovora o radu. Tužilac smatra da je osporeno rešenje nezakonito jer je ponuđeno radno mesto za koje tuženi nije imao potrebu, iz kog razloga je isto i moralo da bude ukinuto novim Pravilnikom o sistematizaciji od 23.12.2022. godine, a poslovi ovog radnog mesta su prebačeni na druge radnike koji su već u radnom odnosu kod tuženog. U toku postupka je istakao da smatra da radno mesto rukovodioca FUK-a nije bilo u skladu sa njegovim interesovanjima, prethodnim iskustvima i kvalifikacijama, kao i da mu je ponuđeno radno mesto za koje je rukovodstvo znalo da ga neće prihvatiti. Tuženi je osporio tužbeni zahtev nalazeći da je postojala potreba za radnim mestom FUK, a tužilac je već obavljao neke poslove iz opisa ponuđenog radnog mesta rukovodioca FUK.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, osporeno rešenje nije nezakonito imajući u vidu da je poslodavac u smislu člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu ovlašćen da organizuje proces rada u cilju boljeg funkcionisanja delova sistema rada, u kom smislu ima i ovlašćenje da zaposlenog premesti na druge odgovarajuće poslove u skladu sa interesima poslodavca, pa kako je tužiočevo prethodno radno mesto (menadžer) ukinuto, a osnovano radno mesto fukovodioca FUK-a, pri čemu u odnosu na tužioca nisu primenjeni uslovi u pogledu vrste i stepena stručne spreme potrebne za obavljanje poslova ponuđenog radnog mesta, zaključuju da je tužilac faktički premešten na odgovarajuće poslove za čije obavljanje je tužilac u tom trenutku imao stvarnu potrebu, pri čemu tuženi nije zloupotrebio svoja ovlašćenja da donosi i menja Pravilnike, budući da su se pravilnici kod tuženog menjali usled različitih potreba i procesa rada, a i usled promena v.d. direktora tuženog i organizacije poslova.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pobijana presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom 179. stav 1. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS, br. 24/05 ...113/17) propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora), i to: radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada (tačka 1); radi premeštaja u drugo mesto rada kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona (tačka 2); radi upućivanja na radno odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog Zakona (tačka 3); ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona (tačka 4); radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog koja su sadržana u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11. ovog zakona (tačka 5); u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (tačka 6). Istim članom u stavu 2. propisano je da se odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka 1. i 3. ovog člana smatra posao za čije se obavljanje zahteva iste vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.