Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.1736/23 od 26.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu, te je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepeno gpostupka.

Blagovremenom revizijom tuženi pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava i ističe da je raskid ugovora skrivio tužilac i da tuženi nije dužan da naknadi štetu, odnosno da šteta nije nastala radnjama tužene niti postoji uzročno posledična veza. Predlaže da se revizija usvoji i ukinu nižestepene presude i predmet vrati na ponovno suđenje. Troškove traži i opredeljuje.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca i pravni prethodnik tuženog su bili u obligacionom odnosu po dva ugovora o izgradnji priključaka na distributivni elektroenergetski sistem radi izvođenja priključka za priključenje stambeno poslovnog objekta u Pančevu, u ulici ..., na distributivni energetski sistem. Pravni prethodnik tužioca je ugovornu obavezu ispunio i unapred isplatio ugovoreni iznos troškova priključaka u ukupnom iznosu od 41.943.024,48 dinara. Dana 14.01.2010. godine je uplatio iznos od 32.487.812,29 dinara, a dana 07.09.2012. godine je uplatio iznos od 9.455.213,25 dinara. Tuženi nije u celini ispunio obavezu, već je izveo radove na priključenju predmetnog objekta lamele A i B i pravnom prethodniku tužioca je predao 153 merna mesta u tim lamelama. Na spornom objektu, na lamelama C i D, nije izvršio priključenje i tuženi nije predao još 195 mernih mesta od ukupno ugovorenih 348 mernih mesta. Priključenje je vršeno na osnovu rešenja tuženog od 07.09.2012. godine, donetog na zahtev za priključenje pravnog prethodnika tužioca i dato je za sve četiri lamele, A, B, C i D. Docnije je sa nepokretnošću prometovano. Ugovorom o cesiji i ustupanju prava od 12.10.2015. godine, saugovarač tuženog T kapija 1 doo iz Inđije prenela je potraživanje na cesionara Dopson lik doo, koji je potom Ugovorom o prenosu prava od 17.01.2017. godine, ustupio tužiocu pravo povraćaja više uplaćenog, a neopravdanog avansa. Tuženi je dopisom od 13.11.2015. godine T kapiju doo iz Inđije obavestio da pravo korišćenja na uplaćena brojila i angažovanu snagu mogu biti preneta na novog vlasnika. AIK banka prilikom otuđenja ovih nepokretnosti nije stekla pravo na plaćeni avans za brojila u lamelama C i D. Visina neopravdanog avansa u iznosu od 21.309.942,35 dinara, utvrđena je veštačenjem.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužioca za povraćaj neopravdanog avansa na osnovu člana 210. ZOO.

Prema stanovištu Vrhovnog suda ova odluka nižestepenih sudova je doneta pravilnom primenom matrijalnog prava.

Između pravnih prethodnika stranaka zaključen je ugovor po kome je pravni prethodnik tužioca ugovorenu cenu unapred platio u potpunosti, a tuženi je samo delimično izvršio svoju obavezu i opravdao uplaćenu cenu priključenjem i predajom 153 merna mesta u predmetnim lamelama A i B, ali ne i predajom još 195 mernih mesta u lamelama C i D od ukupno ugovorenih 348 mernih mesta. Priključenje je vršeno na osnovu tuženikovog rešenja o odobrenju donetog na osnovu zahteva prethodnika tužioca, a koje je bilo u važnosti dve godine. Nakon prestanka važnosti rešenja priključenje nije vršeno, pa sledi da neopravdana sredstva avansa tuženi drži bez pravnog osnova. Stoga je dužan da ista sredstva vrati.

Neosnovani su navodi revidenta da tuženi nije skrivio raskid ugovora i da ne može biti dužan da naknadi štetu, jer istu nije prouzrokovao niti je preduzeo štetne radnje. Predmetno potraživanje nije potraživanje naknade štete, već zahtev za povraćaj dela avansa koji je uplaćen po zaključenom ugovoru po kome je tuženi samo delimično izvršio obavezu na osnovu važećeg rešenja o odobrenju priključaka i po kome delimično nije izvršio ugovornu obavezu, pa sredstva drži bez pravnog osnova.

U međuvremenu, nepokretnost je prodata, prodata je u viđenom stanju. Potraživanje na ime povraćaja više uplaćenog i neopravdanog avansa od strane saugovarača tuženog koji je uplatu po ugovoru i izvršio, preneto je na Doson lik doo, a potom na tužioca i tužilac jeste aktivno legitimisan da zahteva vraćanje neopravdanog avansa na osnovu člana 210. ZOO. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da potraživanje nije zastarelo, jer se primenjuje desetogodišnji rok zastarelosti.

Međutim, osnovano revident ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo prilikom odlučivanja o zahtevu za kamatu koja je obračunata od datuma uplate zaključno sa 30.09.2019. godine, a potom je na iznos glavnog duga tražena po zakonskim stopama.

Prema članu 214. ZOO, kada se vraća ono što je stečeno bez osnova moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata i to ako je sticalac nesavestan od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva. U konkretnom slučaju radi se o povraćaju neopravdanog avansa, što znači da je u određenom periodu tuženi držao navedena sredstva po pravnom osnovu, međusobno zaključenom ugovoru povodom koga je doneto i rešenje o odobrenju priključenja. Od prijema izjave o raskidu ugovora, sredstva avansa koja nisu opravdana izvršenjem ugovorne obaveze, su sredstva koja tuženi drži bez pravnog osnova, odnosno po osnovu koji je otpao, te je od tada tuženi nesavestan, jer je znao da sredstva drži po osnovu uplaćene cene po ugovoru koji je raskinut i po kome neće izvršiti preostali deo obaveze. Međutim, kako je tužilac zahtev za kamatu opredelio u apsolutnom iznosu od 25.963.394,80 dinara, nižestepeni sudovi su propustili da rasprave od kada je tuženi nesavestan u pogledu držanja uplaćenih avansnih sredstava, od kada je znao da obaveza neće biti izvršena i koliko bi tako obračunata kamata na neopravdani avans iznosila.

Za pravilnu primenu materijalnog prava, navedene činjenice nisu raspravljene. Na osnovu člana 414. i 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će raspraviti pitanje savesnosti, odnosno nesavesnosti tuženog, odnosno kada je otpao pravni osnov držanja tih sredstava raskidom ugovora, te od kada bi tužilac eventualno imao pravo na kamatu pre podnošenja zahteva za isplatu, na osnovu čega će se utvrditi visina obračunate kamate i odlučiti o tom zahtevu pravilnom primenom materijalnog prava. Odlučiće i o troškovima postupka.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković