U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Irene Đorđević i advokata Edvina Prelića i branioca okrivljene BB – advokata Slobodana Ćirića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu 13Kž.1.br. 146/25 od 16.07.2025. godine i Kž3 20/2025 od 20.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 23.06.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Irene Đorđević i advokata Edvina Prelića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu 13Kž.1.br. 146/25 od 16.07.2025. godine i Kž3 20/2025 od 20.03.2026. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a advokata Edvina Prelića i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti u preostalom delu, kao i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Slobodana Ćirića, ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu 13Kž.1.br. 146/25 od 16.07.2025. godine, usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu i presuda Višeg suda u Nišu K. Br. 43/24 od 09.01.2025. godine preinačena, tako što je Apelacioni sud, okrivljene AA i VV oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osudio na kazne zatovra u trajanju od po 2 godine, dok je okrivljenu BB oglasio krivom zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. U označene kazne zatvora okrivljenima AA, VV i BB je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 10.11.2017. godine do 07.12.2017. godine. Prema okrivljenom AA je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, te je odlučeno o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 20/2025 od 20.03.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, VV i BB i presuda Apelacionog suda u Nišu 13Kž.1.br. 146/25 od 16.07.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP podneli su branioci okrivljenog AA - advokat Irena Đorđević i advokat Edvin Prelić i branilac okrivljene BB – advokat Slobodan Ćirić, sa predlozima da Vrhovni sud usvoji zahteve za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje (advokat Irena Đorđević i advokat Edvin Prelić), odnosno da Vrhovni sud pobijane presude u celini preinači ili iste ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku (advokat Slobodan Ćirić). Branilac okrivljenog AA - advokat Edvin Prelić stavio je i predloge u smislu člana 488. stav 2. i 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA - advokat Irena Đorđević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da iskaz svedoka GG predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, obzirom da imenovani svedok uopšte nije ispitana pred tužilaštvom, ni pred sudom, već samo u policiji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Irene Đorđević su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je svedok GG ispitana na zapisniku Kti.br. 58/17 od 23.11.2017. godine u svojstvu svedoka od strane Višeg javnog tužilaštva u Pirotu, a čijem ispitivanju su prisustvovali i branioci adv. Srđan Mitić, adv. Damir Bejić, adv. Batica Aleksić, adv. Slobodan Ćirić i adv. Marija Anđelković.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP omogućeno je sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz putem vršenja uvida ili čitanjem sadržine zapisnika o iskazu svedoka ukoliko su stranke saglasne da se tako postupi umesto neposrednog ispitivanja svedoka koji nije prisutan i to bez obzira da li je bio pozvan ili ne. Upoznavanjem na glavnom pretresu pred drugostepenim sudom održanim dana 16.07.2025. godine sa sadržinom zapisnika o iskazu svedoka GG, umesto neposrednog ispitivanja navedenog svedoka na glavnom pretresu, a što je drugostepeni sud učinio na saglasan predlog stranaka, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, te je čitanjem navedenog zapisnika izveo zakonit dokaz.

Sledstveno navedenom, Apelacioni sud je, kao drugostepeni sud, održao pretres i u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog AA – advokat Irena Đorđević neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazuje i branilac okrivljenog AA - advokat Edvin Prelić navodima da je sud dokaze pribavljene tajnim nadzorom komunikacije prihvatio, obzirom da se tokom postupka pred sudom drugog stepena nije javila sumnja u njihovu zakonitost. U vezi sa iznetim, branilac navodi da okrivljeni tvrdi da audio zapisi na glavnom pretresu pred Višim sudom u Nišu praktično nisu bili podobni za izvođenje kao dokaz, budući da se njihova sadržina nije mogla čuti prilikom reprodukcije, pa nije bilo moguće izvršiti uvid u iste, dok pred Apelacionim sudom audio zapisi nisu bili ni preslušani, već je sud svoje zaključke zasnovao isključivo na pisanim transkriptima razgovora. U konkretnom slučaju, originalni audio zapisi nisu neposredno izvedeni pred sudom na način koji omogućava njihovu stvaru sadržinsku proveru, jer se nisu čuli, odnosno u žalbnom postupku uopšte nisu ni reprodukovani. Umesto originalnog tonskog zapisa sud se oslonio isključivo na transkripte, iako transkript ne predstavlja samostalni dokaz, već samo pomoćno sredstvo za praćenje sadržine audio zapisa. Bez neposrednog preslušavanja snimaka nije moguće proveriti autentičnost razgovora, identitet govornika, kontekst komunikacije i eventualne prekide i nerazumljive delove, niti tačnost samog transkripta. Na opisani način, po stavu odbrane, sud je faktički zasnovao presudu na dokazu koji nije neposredno izveden pred sudom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 419. stav 1. ZKP, na koju se ukazuje iznetim navodima zahteva, postoji ako se presuda zasniva na dokazu koji uopšte nije izveden na glavnom pretresu, čime bi se onemogućilo da se veće neposredno upozna sa dokazima.

Iz spisa predmeta proizlazi da je drugostepeni sud – Apelacioni sud u Nišu dana 16.07.2025. godine održao pretres u prisustvu Apelacionog javnog tužioca, okrivljenih i njihovih branilaca i u dokaznom postupku uz saglasnost stranaka i nakon njihovog izjašnjenja, izvršio uvid, pored ostalog i u zapisnik o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom na kome su izvedeni dokazi pribavljeni primenom posebnih dokaznih radnji – preslušavanje audio zapisa razgovora za dan 07.11, 08.11, 09.11, 10.11.2017. godine i uz sačinjene transkripte navedenih razgovora za koje su stranke i branioci izjavili da su saglasni sadržini razgovora (s tim što su okrivljeni VV i njegov branilac ostali pri primedbi koje su izneli u prvostepenom postupku vezano za razgovor 07.11.2017. godine u 20 časova 13 minuta i 15 sekundi), te da stranke i branioci nemaju primedbi na izvedene dokaze.

Dakle, po oceni ovoga suda, pravnosnažne presude se, nasuprot navodima zahteva, zasnivaju na dokazu izvedenom na glavnom pretresu pred sudom, pa je samim tim sud bio ovlašćen da ceni navedene dokaze pojedinačno i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je sud postupio suprotno odredbi člana 419. ZKP i da je time na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje i da navedeni dokaz nije ni po načinu pribavljanja ni po formi nezakonit dokaz, obzirom da je isti pribavljen u skladu sa odredbama ZKP o primeni posebnih dokaznih radnji - naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu na osnovu člana 166. i 167. ZKP, a činjenica na koju branilac ukazuje da se reprodukovani snimak, odnosno audio zapis loše čuo prilikom reprodukovanja nije od uticaja na postojanje ove povrede.

Branilac okrivljenog AA - advokat Edvin Prelić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da suštinsko obeležje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ jeste postojanje konkretne službene radnje koju službeno lice ne vrši ili izvrši suprotno svojim ovlašćenjima, a da takva radnja nije, u konkretnom slučaju, precizno određena. Iz izreke presude se ne može jasno utvrditi koju konkretnu službenu radnju je okrivljeni morao preduzeti, na osnovu kog konkretnog ovlašćenja, u kom postupku, u odnosu na koju konkretno robu, u kom obimu, niti na osnovu kog nesumnjivog dokaza je utvrđeno da su bili ispunjeni uslovi za oduzimanje robe. Pored toga, branilac ukazuje i na nepostojanje saizvršilaštva, jer izostaju suštinski elementi koji bi ukazivali na postojanje zajedničkog delovanja u krivičnopravnom smislu.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da su okrivljeni dana 07.11.2017. godine u ... u stanju uračunljivosti sa umišljajem izvršili krivično delo i to tako što su okrivljeni AA i VV zajednički kao službena lica carinski službenici – ... Odseka za ... ..., Sektora za ..., neposredno zahtevali poklon za sebe da u okviru svog službenog ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju bi morali izvršiti, a okrivljena BB tako što je imenovanim službenim licima obećala poklon da u okviru svog sužbenog ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju bi morali izvršiti, na taj način što su okrivljeni AA i VV prilikom pregleda robe u tri zaustavljena putnička vozila na kontrolnom punktu u naselju ... izvršili vizuelni pregled upakovane robe u tim vozilima u kojima se nalazila veća količina robe, a da pri tome nisu, shodno članu 5. tačka 12. Carinskog zakona, preduzeli mere carinskog nadzora i kontrole radi utvrđivanja postojanja i verodostojnosti dokumenata, vrste, količine i vrednosti robe i plaćanje carinskih dažbina za tu robu, za šta su od okrivljene BB zahtevali poklon i dok im je kontrola bila u toku okrivljeni VV je obavestio svog pretpostavljenog da okrivljena BB poseduje CPD obračune o plaćenim carinskim dažbinama, koji mu je naložio da fotografiše robu i CPD obračuna, a zatim je zajedno sa okrivljenom BB pozivao više lica tražeći dokaz o plaćanju carine – CPD, te kada je DD poslao preko aplikacije Viber dokaz o plaćanju carine – CPD na ime ĐĐ sa datumom 03.11.2017. godine kao dokaz da je navodno okrivljena BB platila carinske dažbine na robu koju je tada prevozila, iako okrivljena nije platila carinske dažbine na robu koju je prevozila, niti posedovala CPD o plaćenim carinskim dažbinama okrivljeni VV i AA su joj zajedno dozvolili da nastavi putovanje bez oduzimanja robe, pa kako im tog dana okrivljena BB nije odmah učinila poklon, okrivljeni VV je naknadno u toku istog dana ponovo telefonom tražio od okrivljene BB obećani poklon u novcu i dogovorio se okrivljenim AA telefonom u vezi načina prijema obećanog poklona u novcu od okrivljene BB nakon čega je 10.11.2017. godine shodno prethodnom dogovoru okrivljeni AA primio obećani poklon u novcu od okrivljene BB i to iznos od 600 evra pri čemu su bili svesni zabranjenosti svog dela i hteli njegovo izvršenje.

Krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ čini slubženo lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjima izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti.

Shodno navedenom, po stavu Vrhovnog suda stekli su se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim, jer su zajedno neposredno zahtevali poklon za sebe da ne izvrše službenu radnju iz okvira svojih službenih ovlašćenja koju bi morali izvršiti i to sa umišljajem, svesni zabranjenosti svoga dela, a na način bliže opisan u izreci pobijane pravnosnažne presude. Pri tome, a suprotno navodima zahteva, radnje okrivljenih su potpuno konkretizovane i detaljno opisane u izreci pobijane presude.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Edvina Prelića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Irene Đorđević je nedozvoljen, kao i zahtev branioca okrivljene BB – advokata Slobodana Ćirića u celosti, dok zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Edvina Prelića u preostalom delu, nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Naime, branilac okrivljenog AA - advokat Irena Đorđević u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogršeno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenične zaključke suda vezane za postojanje elemenata krivičnog dela, kao i uzročno-posledične veze između davanja koristi i postupanja sužbenog lica u vezi sa konkretnom službenom radnjom, iznoseći iznosi genezu postupanja okrivljenog i sopstvenu ocenu dokaza, prevashodno odbrane okrivljenih AA i BB.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti na povredu zakona iz člana 440. ZKP ukazuje i branilac okrivljene BB navodima kojima, takođe, iznosi genezu postupanja okrivljenih i sopstvenu ocenu dokaza, a pre svega telefonske komunikacije, te zaključuje da je nemoguće i životno nelogično da su optuženi u prisustvu drugih lica pre otpočinjanja službene radnje koju su morali izvršiti, od okrivljene BB zahtevali poklon, a okrivljena BB to i prihvatila, obzirom da je sud utvrdio da su u postupku vizuelnog pregleda robe, kao i fotografisanju robe od strane okrivljenih, bila prisutna i druga lica (EE, ŽŽ, ZZ, II, carinski službenik JJ, kao i lica u zaustavljenim automobilima...), dakle vršenju službene radnje uz okrivljene je bio i carinski službenik JJ koji nije vršio kontrolu, a što se sve potvrđuje iz transkripta telefonskih razgovora između okrivljenih VV i AA. Po stavu ovog branioca, presuda je zasnovana na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju iz kog razloga je protivno odredbama materijalnog prava okrivljena oglašena krivom za krivično delo iz člana 368. stav 1. KZ.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Irene Đorđević u navedenom delu, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Slobodana Ćirića u celosti ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog AA - advokat Edvin Prelić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, međutim navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se sastoje konkretno označene povrede, odnosno ne navodi se nijedan od razloga za postojanje ovih povreda opredeljenih u navedenim članovima zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokat Edvin Prelić u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković