Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Filipa Lazića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br 189/23 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br 56/25 od 28.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 15. jula 2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Filipa Lazića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br 189/23 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br 56/25 od 28.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br 189/23 od 16.12.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje delo je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim ukoliko ne plati ovu kaznu u ostavljenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, okrivljena je obavezana na plaćanje troškova postupka, bliže navedenih u izreci presude, a privatni tužilac BB je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br 56/25 od 28.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, kao i dopuna žalbe, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br 189/23 od 16.12.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Filip Lazić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede ljudskog prava okrivljene iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljene preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljene i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u uvodu podnetog zahteva, kao razlog podnošenja, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, a s tim u vezi u obrazloženju ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP jer je prema stavu branioca izreka presude nerazumljiva, te na na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer je izreka protivrečna samoj sebi i razlozima presude. Nadalje, u obrazloženju zahteva branilac ističe da je prvostepeni sud bio dužan da u potpunosti ispita činjenično stanje, što je propustio da učini, te da ne postoji apsolutno nijedan dokaz na osnovu kog se može utvrditi da je došlo do preduzimanja bilo kakvih protivpravnih radnji od strane okrivljene, osim subjektivnih iskaza privatnog tužioca i njegove vanbračne supruge, uz zaključak da ni na koji način u toku postupka nije dokazano da je okrivljena preduzela bilo kakvu protivpravnu radnju prema privatnom tužiocu, kojim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu člana 440. ZKP.

Pored toga, zahtevom se ukazuje na povredu člana 381. ZKP i s tim u vezi ističe da je sud dozvolio suđenje u odsustvu okrivljene, iako nije utvrdio njenu realnu adresu, te na povredu člaan 68. ZKP i člana 212. ZKP.

U obrazloženju zahteva, branilac ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, međutim ne navodi na koji način je nižestepenim odlukama učinjena ova povreda zakona, već s tim u vezi ukazuje na povredu člana 598. ZKP isticanjem da u konkretnom slučaju nije postojala mogućnost izdavanja poternice, niti određivanja pritvora prema okrivljenoj, imajući u vidu da se za predmetno krivično delo gonjenje preduzima po privatnoj tužbi.

Branilac u zahtevu ističe i da sud nije ni u izreci, a ni u obrazloženju presude, naveo član 25. KZ, pa ostaje nejasno koji stepen krivice je navodno ostvaren kod okrivljene, kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te da tokom sprovedenog postupka sud nije utvrdio činjenice iznete u privatnoj tužbi, pa su i prvostepena i drugostepena presuda zasnovane samo na indicijama da je okrivljena izvršila predmetno krivično delo, a zbog čega je prema stavu branioca sud bio dužan da okrivljenu oslobodi od optužbe u skladu sa načelom in dubio pro reo.

Kako, dakle, branilac okrivljene u uvodu zahteva samo formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera i zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, dok u suštini izloženim navodima zahteva ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, na povredu člana 381, člana 598, člana 68. i člana 212. ZKP, zbog kojih povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje na povredu ljudskih prava okrivljene iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, konkretno na povredu člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i s tim u vezi navodi da okrivljena nije bila obaveštena o krivičnom postupku, niti o podnetoj privatnoj tužbi, već je za predmet saznala tek nakon što je prvostepena presuda doneta i potvrđena u drugostepenom postupku.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljene ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković