Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17627/2025
26.03.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Sarić, advokat u ..., protiv tužene Republika Srbija, Osnovni sud u Lazarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8903/25 od 04.09.2025. godine, u sednici održanoj 26.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8903/25 od 04.09.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8903/25 od 04.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12348/24 od 14.04.2025. godine odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime zakonske zatezne kamate isplati iznos od 26.365,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.12.2019. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 8903/25 od 04.09.2025. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni neujednačena sudska praksa.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

O zahtevu tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na isplaćene troškove krivičnog postupka, koji su mu kao braniocu po službenoj dužnosti priznati od strane krivičnog suda, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa praksom izraženom u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovom postupku. Imajući u vidu da je pravnosnažnim rešenjem krivičnog suda odlučeno o troškovima branioca po službenoj dužnosti, sledi da je o zahtevu tužioca za naknadu troškova odlučeno pa nema mesta da se o troškovima odlučuje i u parničnom postupku (član 265. stav 6. ZKP), niti o zahtevu za kamatu na već dosuđene troškove koji nije istaknut u zahtevu za naknadu troškova u krivičnom postupku. Kako je pobijana drugostepena odluka u skladu sa odlukama revizijskog suda o navedenom pravnom pitanju, to nije od uticaja pozivanje revidenta na odluke nižih sudova u kojima je odlučeno drugačije (konkretno odluke Višeg suda u Pančevu).

Na osnovu iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe čl. 404 st. 2 ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti, prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 26.365,30 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.