.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15916/2023
26.08.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca „Inter wood plus“ d.o.o. Jagodina, čiji je punomoćnik Predrag Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 423/23 od 28.02.2023. godine, u sednici održanoj 26.08.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 423/23 od 28.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 423/23 od 28.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1218/22 od 05.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog rada njenog organa Privrednog suda u Kragujevcu isplati 2.776.381,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 16.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 423/23 od 28.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 1218/22 od 05.09.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu naknadi štetu zbog nezakonitog rada njenog organa. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem revizijskog suda u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, jer nema odgovornosti tužene u smislu navedenog člana s obzirom da nije utvrđena uzročno-posledična veza između vršenja dužnosti službenog lica i prouzrokovane štete, odnosno da je ista nastupila zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa koji je postupao u okviru zakonskih ovlašćenja, a ne može biti odgovorna tužena zbog pogrešnog tumačenja ili pogrešne primene materijalne norme što ne predstalja povredu dužnosti funkcije državnog organa. Tužilac u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Revizijskim navodima kojima se ukazuje na osnov odgovornosti tužene u konkretnom slučaju, zapravo se osporava utvrđeno činjeničo stanje i ocena izvedenih dokaza što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 18.03.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 2.776.381,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
