.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2741/2026
03.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Gradske opštine Stari Grad, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda - Odeljenje za gradske opštine Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari Grad, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Žujković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4080/25 od 09.10.2025. godine, u sednici održanoj 03.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4080/25 od 09.10.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4080/25 od 09.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3756/25 od 27.05.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga – neplaćene zakupnine za mesec novembar 2016. godine isplati 52.904,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga zbog neisplaćenih zakupnina isplati za period od novembra 2013. godine zaključno sa oktobrom 2016. godine pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 110.812,50 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4080/25 od 09.10.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3756/25 od 27.05.2025. godine u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude pa je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 93.937,50 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu duga s obzirom da su nižestepeni sudovi najpre ocenili da je reč o potraživanju iz ugovora o zakupu shodno odredbi člana 596. stav 1. ZOO, jer je tuženi kao zakupac i nakon isteka vremena na koji je ugovor o zakupu bio zaključen produžio da upotrebljava poslovni prostor a tužilac kao zakupodavac se tome nije protivio, te se smatra da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pa je primenom člana 375. ZOO koja propisuje trogodišnji rok zastarelosti za potraživanje zakupnine ocenjeno da je osnovan prigovor zastarelosti za period za koji je odbijen tužbeni zahtev za isplatu duga na ime zakupnine. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, a odluke nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 27.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.388.376,00 dinara (11.866 evra).
Imajući u vidu da se radi o sporu radi isplate duga, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
